Насипи још чекају новац и неимаре

Мајске поплаве прије десет година однијеле су 17 живота у Српској, а штета је процијењена на више од двије милијарде марака.

Иако метеоролози истичу да обилне падавине и поплаве из централне Европе неће захватити наш регион, “Глас” је разговарао са челним људима у локалним заједницама из којих су прије деценију долазиле сличне фотографије као данас из Аустрије, Пољске или Румуније.

Најтежа ситуација у мају 2014. године била је у Добоју, Шамцу, Бијељини, Новом Граду, Приједору, Козарској Дубици, Челинцу, а поплаве нису заобишле ни многе друге локалне заједнице.

Начелник Шамца Ђорђе Милићевић рекао је да вјерује да неће бити проблема у Српској у наредном периоду када је ријеч о поплавама.

- Према свим синоптичким прогнозама, ми смо на маргинама тих дешавања у Европи. Нема опасности, а нема ни панике. С друге стране, желим да вјерујем да је Републичка управа цивилне заштите спремна да одговори на оно што евентуално може доћи - рекао је Милићевић.

Сматра да су временске неприлике нешто што ће бити све учесталије у времену које долази и наглашава да се и Српска и локалне заједнице морају додатно опремати у том смислу.

- Оно што нама недостаје јесте одбрамбени насип који није завршен од 2014. године у сливу ријеке Босне, на потезу Писари - Доња Црквина, према Шамцу. То је нешто на чему годинама инсистирамо да треба да буде урађено. Када је ријеч о ријеци Сави, урађен је парапетни зид - истакао је Милићевић нагласивши да је изградња поменутог насипа милионски пројекат који тешко може бити реализован без помоћи иностраних фондова.

Чистећи и проширујући корита Врбање и Јошавке општина Челинац је за десет година, како каже први човјек те локалне заједнице Владо Глигорић, урадила доста на заштити од поплава.

- Година 2014. била је поприлично трагична за Челинац јер смо имали и мајске и августовске поплаве. Од тада до данас завршена је обалоутврда која је регулисала корито Врбање, а поједине критичне тачке гдје се вода најбрже излијевала су такође проширене. У неколико наврата чишћено је и корито Јошавке, међутим, на њој имамо још неколико тих критичних тачака које би требало да буду саниране - рекао је Глигорић.

Са стрепњом у небо гледају и у Бијељини иако су заштиту од поплава подигли на виши ниво.

- Више десетина милиона марака је до сада уложено у санацију водотока и обалоутврда, а оно што је остало као спорна тачка јесте Дрински насип који још није урађен. Средства за изградњу била су предвиђена од Европске банке, међутим, због неких локалних опструкција нису повучена, тако да смо морали све испочетка - рекао је предсједник бијељинске Скупштине Александар Ђурђевић.

Истакао је да ни најразвијеније земље Европе, као што имамо прилику да видимо, када их задеси ненормално невријеме и огромна количина воде у кратком временском року, тешко могу да се одбране.

- Имали смо два мјесеца велику сушу, надам се да и земља може да прими најављене количине падавина, водотоци су празни и надам се да неће бити већих проблема. Овдје су људи били поплављени 2010, затим 2014. године, тако да са стрепњом гледамо на све што се дешава у Европи - поручио је Ђурђевић.

Због поплава у Словенији и Хрватској протеклих дана у порасту је водостај Саве у Градишци. Шеф тамошњег Одсјека цивилне заштите Слободан Кнежевић рекао је јуче да водостај Саве у Градишци износи 352 центиметра, са тенденцијом раста од два центиметара по сату.

- Наредних дана очекујемо да Сава порасте још један метар због падавина у Хрватској и Словенији, али не очекујемо значајније опасности за Градишку - истакао је Кнежевић и додао да прате стање на терену.

Начелник Козарске Дубице Раденко Рељић рекао је да је у овој локалној заједници веома добро обезбијеђен насип на Сави који је био веома критичан.

- Једина спорна тачка која нам је остала је у граду, а то је дио старог заштитног зида према пијаци, око 180 метара. У случају, не дај боже, нечега на том мјесту веома брзо можемо град заштитити врећама. Прогностички модели за сада показују да неће Уна толико расти, можда мало више Сава, али не очекујемо веће проблеме - казао је Рељић који се “Гласу” јавио из Њемачке, казавши да је прошао кроз поплављени дио Аустрије те да призори које је тамо видио буде језу и ружна сјећања на све оно што је Српска прошла прије десет година.

Градоначелник Приједора Слободан Јавор истиче да је за вријеме његовог мандата урађено доста на чишћењу и санацији мањих водотока како би сачували насеља која су плављена приликом сваке јаче кише.

- За Приједор је кључно уређење корита ријеке Сане, а то је опет пројекат вриједан око 60 милиона и ми смо више пута на састанцима са руководством “Вода Српске” разговарали на ту тему, међутим, то је пројекат за који тренутно нема средстава. То је кључно да би Приједор био сигуран од великих вода - нагласио је Јавор.

Из “Вода Српске” јуче су поручили да је ситуација на већим водотоцима у Републици Српској за сада стабилна.

- Даља ситуација ће зависити од интензитета падавина у наредним данима, али се према садашњим прогнозама не очекује алармантан раст водостаја на нашем подручју - навели су из ове јавне установе.

Додали су да надлежне службе “Вода Српске” редовно прате прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода, као и стање водостаја и предузимају мјере према ситуацији на терену.

Влада Републике Српске је од 2014. године до данас уложила више од 250 милиона КМ у пројекте санације и изградње објеката одбране од поплава и друге пројекте у сектору вода да би становништво Српске у што већој мјери било заштићено од поплава.

Цивилна заштита у приправности

Директор Републичке управе цивилне заштите Борис Трнинић рекао је јуче да се водостаји ријека у РС интензивно прате, те да су тимови Цивилне заштите спремни да реагују уколико буде било потребно.

- Ми смо у приправности, пратимо водостаје ријека, првенствено Саве. Пратимо ситуацију у сусједним земљама, првенствено Аустрији, Словенији и Хрватској. Ако будемо видјели да то иде у нежељеном смјеру, учинићемо све да сачувамо животе људи, а онда и да посљедице по имовину буду што мање - рекао је Трнинић.

Додао је да су одмах након информације да ће циклон “Борис” проћи кроз Европу обавијестили локалне заједнице шта може да се деси и шта је треба да предузму ако буде потребе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.