На УКЦ РС лијечене бебе од великог кашља

Наиме, како је рекла, бебе су имале средње тешку клиничку слику, али са задовољавајућим одговором на терапију.

"Срећом су све бебе прошле добро, нисмо имали неких тешких случајева који би захтијевали механичку вентилацију", казала је Љубоја.

Према њеним ријечима, велики кашаљ је тешко обољење, те се никада не може процијенити како ће се одвијати и како ће се завршити.

Истиче да су више старија дјеца погођена великим кашљем него бебе те да је сигурно већи број обољелих него што их је хоспитализовано.

Владимир Мирошљевић, начелник Клинике за дјечје болести УКЦ РС, истиче да је на клиници било смјештено дјеце која су лијечена болнички због обољења од великог кашља.

"Што се тиче клиничке слике, она је код неких пацијената била од благе до тешке, али срећом није било случајева са смртним исходом", казао је Мирошљевић.

Из Института за јавно здравство Републике Српске казали су да су од појаве првих случајева до данас пријављене 74 особе обољеле од великог кашља.

"Од тога броја у Бањалуци је пријављено 67, пет у Бијељини и по један у Зворнику и Фочи", казали су из Института.

Додали су да је највише пријављених у узрасту од шест до 14 и од 15 до 19 година.

"Дјеце до годину дана нема међу пријављеним", казали су из Института.

Ранко Шкрбић, предсједник Савјета за здравље Републике Српске, истиче да је важно развити колективни имунитет како не би дошло до појаве обољења попут великог кашља који се појављује у посљедње вријеме.

"Велики кашаљ није проблем за старију дјецу и одрасле људе, јер они могу да искашљу. Проблем је за мале бебе које фактички не могу и не знају да искашљу, а нису на вријеме биле вакцинисане", истакао је Шкрбић за "Независне новине".

Јелена Ђаковић Девић, епидемиолог у Институту за јавно здравство Републике Српске, раније је истакла да се велики кашаљ преноси капљичним путем, а први симптоми настају од седам до десет дана након инфекције.

"У почетку се болест манифестује симптомима прехладе, након чега кашаљ постаје интензивнији и јављају се напади кашља уз карактеристично зацењивање, нарочито у току ноћи. Код дојенчади клиничка слика није типична, може да се јави и престанак дисања", рекла је Ђаковић Девићева.

Појаснила је да болест може проћи без посљедица, али могу се јавити и компликације, као што су упала плућа, упала средњег ува, крварења у различитим органима која се јављају усљед напрезања, као и конвулзије.

"Терапија је симптоматска и антибиотска. Најбоља заштита од ове болести је редовна вакцинација дјеце", истиче Ђаковић Девићева.

Према њеним ријечима, у Републици Српској вакцинација против дифтерије, тетануса и пертусиса (ДиТеПер) спроводи се код дјеце са навршена два мјесеца живота давањем три дозе вакцине против дифтерије, тетануса и пертусиса у препорученим размацима, пишу Независне.

"Прва ревакцинација против дифтерије, тетануса и пертусиса даје се дјеци са навршених 18 мјесеци, а друга ревакцинација код дјеце узраста шест или седам година приликом уписа у основну школу", додала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.