На "Малом Зејтинлику" помен погинулима и сјећање на егзодус

Помен на "Малом зејтинлику" гдје почива 1.000 српских бораца служи локално свештенство, а присуствују између осталих, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић и изасланика предсједника Републике Српске Бошко Томоћ.

Међу присутним су и шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић, посланик у овом дому Мирослав Вујичић, као делегације Трећег Република Српска пука, регионалних и локалних организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и насталих након егзодуса сарајевских Срба, те начелници општина Сарајевско-романијске регије.

Након помена, биће положени вијенци и цвијеће на Централни крст на Војничком спомен-гробљу "Мали Зејтинлик" које је настало почетком 1996. године послије егзодуса 120.000 сарајевских Срба који су напустили одбрањена огњишта јер су Дејтонским мировним споразумом припала Федерацији БиХ и са собом понијели и посмртне остатке погинулих бораца и сродника.

Обиљежавања 27 година од егзодуса 120.000 сарајевских Срба биће настављено служењем парастоса погинулим српским борцима у манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији.

На унутрашњим зидовима овог храма уписана су имена око 4.000 српских бораца Сарајевско-романијске регије погинулих у одбрамбеном-ослободилачком рату.

За 14.00 часова у Културном центру на Палама планирана је духовна академија.

Егзодус 120.000 Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског споразума, када је пет општина Српског Сарајева у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.

Српски борци зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља, према Дејтонском споразуму, припала ФБиХ.

Бјежећи из својих кућа и са имања сарајевски Срби су понијели само најнеопходније ствари, а многи су се одлучили да премјесте посмртне остатке чланова својих породица.

Прво су почеле појединачне ексхумације, а потом и организовано ископавање посмртних остатака и преношење на локацију данашњег Војничког спомен-гробља на Сокоцу, али и у друга мјеста источног дијела Републике Српске у која су избјегле њихове породице.

Војничко спомен-гробље на Сокоцу настало је у јануару 1996. године и у њему су сахрањени посмртни остаци око 1.000 бораца Војске Републике Српске.

Како је ово гробље уређено по узору на српско војничко гробље "Зејтинлик" у Солуну, овај јединствени спомен-комплекс назван је "Мали Зејтинлик" уз благослов Српске православне цркве.

Програм поводом обиљежавања 27 година од егзодуса сарајевских Срба организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.