На Глођанском брду завршено снимање поворке сјећања
ЗВОРНИК - На снимању кадрова документарног филма “Свједок”, посвећеног ратном путу најпознатијег српског патолога Зорана Станковића, данас су на Глођанском брду код Зворника у поворци сјећања учествовали становници Зворника, Шековића и Осмака.
Филмска екипа, коју је водио режисер Денис Бојић, снимила је кадрове код спомен-плоче на Глођанском брду, подигнуте у знак сјећања на 126 погинулих бораца Војске Републике Српске и српских цивила, од којих осам још није пронађено.
Бојић је рекао новинарима да је на Глођанском брду завршено пето снимање поворке сјаћања, након досадашењег интензивног рада.
Према његовим ријечима, у досадашњем дијелу снимања филма учествовало је око седам хиљада људи и у оранизационом, и продукцијсом дијелу, што овај пројекат сврстава у један од најкомплекснијих, најтежих и најобухватнијих пројеката документарног карактера на српском говорном подручју.
“Трудили смо се да обухавтимо што шири географски простор страдања Срба и да, не само кроз поворке сјећања, забиљежимо исповијести људи који су преузимали тијела из масовних гробница и да у што ширем сегменту прикажемо рад патолога Зорана Станковића, те да на један, прије свега, достојанствен начин направимо тестамнет српаког сјећања”, нагласио је Бојић.
Он је додао да су, након до сада урађеног, тек на пола пута.
“Очекују нас још огромни продукцијски изазови да све ове колоне стопимо у јенду колону поворке сјећања која би требало да у Алеји великана у Београду на гробу доктору Станковићу ода почаст њему и свим српским жртвама, што је и крајњи циљ овог филма и овог пројекта”, рекао је Бојић.
Бојић је захвалио свима који су учествовали у снимању овог документарног филма, појединцима, институцијама, општинским, градским и републичким организацијама које су учествовале у организацији овог пројекта, као и свима који су дали пуни допринос да се на крају уради огорман посао.
“Хвала Радио телевизији Републике Српске и Центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица који су подражали овај пројакат да успије”, додао је Бојић.
Бранка Тешић Живковић, којој су на Глођанском брду убили оца Крсту и брата Мићу, који је имао 24 године, рекла је да је тешко причати о тим злочинима јер су сви убијени били мученици Исусових мука.
Она је нагласила да су убијени Срби изгледали тако као да су отимани из уста гладних вукова и додала да су били растргани људи који се нису могли препознати без доктора Станковића.
“Захваљујемо режисеру Бојићу који снима овај филм да се види на којим мукама су људи гинули и убијани и да једноставо имамо доказе како би се неко осудио за овај невиђени злочин”, рекла је Живковићева.
Владимир Стевановић имао је 12 година када му је на Глођанском брду нестао отац Ђорђо.
“Још тражимо тијело оца Ђорђа, јер је свака нада да је жив изгубљена, да га достојанствено сахранимо и да идемо на мјесто на коме можемо да му одамо почаст, прислужимо свјећу и положимо цвијеће”, рекао је Стевановић.
Он је захвалио доктору Станковићу који је помогао многим породицама у тражењу и препознавању убијених људи и унакажених тијела.
“Родитељ сам, хвала Богу имам двоје ђеце, и не могу да схватим да је људско биће у стању да уради то, као што су радили на Глођанском брду и на другим мјестима”, рекао је Стевановић.
На Глођанском брду код Зворника, 6. новембра 1992. године, 126 бораца Војске Републике Српске убили су на свиреп начин припадници такозване Армије БиХ.
Убијани и нестали борци на Глођанском брду били су припадници Зворничке и Шековачке бригаде Војске Републике Српске.
На Глођанском брду, на мјесту страдања, три пута је постављана Спомен плоча са натписом: “Овђе је убијено 126 бораца Војске Републике Српске”, али су их, након постављања, сваки пут непозната лица поразбијала. Четврта је оштећена једним метком.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
