На Аранђеловдан прије 104 године ослобођен Прњавор

Овај значајан историјски датум биће обиљежен данас одржавањем помена у Храму Светог великомученика Георгија у Прњавору и полагањем вијенаца на споменике добровољцима из Првог свјетског рата са овог подручја, док ће сутра у Основној школи "Никола Тесла" у Прњавору професор историје из Завичајног музеја у Прњавору Дарио Топић одржати историјски час.

Топић је и најзаслужнији за прикупљање обимне архивске грађе о Прњавору из Првог свјетског рата и кроз разговор за Срну свједочи о догађајима и личностима који су обиљежили једно вријеме.

Међу значајним именима из тог периода је Цвјетко Поповић, припадник организације "Млада Босна", један од осуђених учесника атентата на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву.

"Према мојим истраживањима, када Сарајевски атентат произведе такозвану јулску кризу у Прњавору није било већих процеса, хапшења и прогона српског живља. Претпоставка је да се активност тадашњих власти сводила на вербална упозорења и опомене српском становништу и држање под присмотром неких угледних Срба у Прњавору", каже Топић.

Он напомиње да истовремено почиње мобилизација Срба у аустроугарску војску, забрањује се рад српским друштвима и плијени њихова имовина.

Према историјским подацима, већ 29. јула 1914. године, само дан послије објављивања рата Србији, у Прњавору се подриже прва кривична пријава против Стојка Гајића из Велике Илове за вербално иступање против цара Фрање Јосифа и Аустроугарске монархије.

"Од 29. јула до 21. новембра 1914. године у Прњавору Жандармерија има већ 15 кривичних пријава искључиво против Срба за вербалне иступе. Они пред Судом углавном говоре како не вјерују у Аустрију, не поштују цара, како ће Србија побиједити и слично. Листајући те документе долазимо до спознаје колико су ти људи били храбри јер се за такве ријечи и иступе губила глава", прича Топић за Срну.

Историјски извори показују и да су у августу 1914. у Прњавору услиједила бројна саслушања, притисци и судски процеси. У Палчаковцима су 3. августа претресни мјесна црква и стан свештеника Јосифа Ракића од којег аустроугарске власти изузимају одређене списе и писма. Истовремено, долази и до првих притварања, а из септембра 1914. године постоји списак талаца који су из Прњавора послати у Брод и дијелом у Арад.

Топић је током свог истраживања у иностраним архивама пронашао и податке о учешћу Срба на фронтовима према Русији, Србији и Италији у четама Друге аустроугарске пјешадијске бригаде.

"Онима које су слали према Србији, знајући или претпостављајући постојање њихових српских патриотских осјећања, аустроугарске власти су вјероватно пријетиле одмаздом у случају да се предају српској војсци и можда је управо то разлог зашто неки остају дуго у заробљеништву по савезничким заробљеничким логорима", истиче Топић.

Један од података из тог времена је да је 150 бораца са овог подручја, искључиво Срба, било заробљено и налазило се у логорима широм Европе. Исто толико је било и рањених. Коначни бројчани подаци ипак још нису утврђени и они ће бити предмет даљих истраживања.

Топић наглашава да су неки од података из Великог рата фасцинантни и понекад чак зачуђујући.

Као примјер наводи случај Милована Поповића из Вијачана који се у новембру 1916. године налазио у заробљеништву у данашњем Узбекистану, Стојан Новарлић из Велике Илове током 1915. и 1916. године био је у логору у Харкову, Теодор Малиновић из Велике Илове у марту 1916. године налазио се у заробљеништву у данашњем Туркменистану, Светозар Василић из Смртића у марту 1916. године био је у логору код Владивостока.

Топић напомиње да су Срби који су се нашли у руском заробљеништву показивали интересовање да се формирају добровољачке чете које би се прикључиле српској војсци, али им то одмах није дозвољено.

"Пресудан је био јануар 1916.године, када је у Одеси формиран српски добровољачки одред с циљем да се постепено пребаци у Грчку. На том путу су учествовали у борби у области Добруџа у Бугарској, гдје имамо податак да је погинуо Радислав Топић из Хрваћана и још неколико Прњаворчана", напомиње Топић.

Према подацима Завичајног музеја, многи Прњаворчани су добили признања за заслуге на Солунском фронту, међу њима је и Марко Моравац из Мравице одликован са три ордена - Карађорђевом звездом са мачевима, Златном медаљом за храброст и руским орденом Георгијевског крста четвртог реда. Постоји и податак да је за Моравца лична похвала војводе Степе Степановића прочитана пред читавом Другом армијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.