Мраз највише утицао на засаде трешње и шљиве

Он је нагласио да су забиљежена и измрзавања цвјетова јабуке и крушке али да је олакшавајућа околност што ове воћке још нису ушле у пуну фазу цвјетања.

"Јача појава мраза била је углавном у долинским предјелима, док у брдским, посебно изнад 200 метара надморске висине, мраза није било или је температура ваздуха била минус 0,5 степени Целзијусових, што не представља проблем у овој фази развоја", рекао је Јокић.

Према његовим ријечима, у засадима крушке треба обавити третман препаратима на бази биљних хормона, а у осталим засадима на бази алги и аминокиселина

Он каже да је захлађење узроковало трошење резерви угљених хидрата у ткиву биљке, те је потребна помоћ третманима кондиционирања.

Јокић је истакао да због оваквих околности долази до потребе да се размишља о увођењу отпорних сорти које касније цвјетавају.

"Струка и произвођачи треба да уђу у процес прилагођавања климатским промјенама. Предстоји озбиљан посао и изазов", рекао је он подсјећајући да касни прољећни мраз постаје готово редовна појава.

Он је рекао да је прилагођавање воћарске праксе климатским промјенама дуготрајан процес који обухвата избор парцеле, сорте и врсте али је у предстојећем периоду неизбјежан.

Мирко Јокић је стручни сарадник за воћарство у приједорској канцеларији Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.