Мотл: Пробој из Јасеновца преживјело само 90 логораша, њихова сјећања драгоцјена

-Сви они су драгоцјени свједоци о томе шта се догађало у логору Јасеновац јер су након рата давали изјаве државној комисији која је истаживала и пописивала злочине, између осталог и у самом логору Јасеновац - навео је Мотл.

Он је додао да су неки од њих писали књиге и мемоаре, своја сјећања на вријеме проведено у логору, на основу којих се сазнају многе ствари о функционисању логора.

Мотл је подсјетио да је јасеновачка страва трајала од августа 1941. године до краја Другог свјетског рата, те да су убијања у Јасеновцу трајала и на самом крају рата, када је био ослобођен већи дио Европе.

-Усташе су од 6. априла 1945. године, на крају Другог свјетског рата, одлучиле да покушају да сакрију трагове злочина који су починили у самом логору и његовом највећем стратишту у Доњој Градини, па су у Доњу Градину свакодневно пребацивали групе од по 50 логораша који су били у оковима и који су имали задатак да траже гробнице убијених, откопају кости и спаљују их - рекао је Мотл новинарима у Козарској Дубици.

Према његовим ријечима, група логораша која је радила тај посао била је убијена исти дан, а затим би дошла нова група логораша чији би животи исто тако, на крају дана, били окончани.

Мотл каже да је акција уклањања трагова трајала до 21. априла, а да су логораши из Јасеновца свједочили да су у том периоду из Доње Градине видјели двије ватре које су даноноћно горјеле, те да се осјетио јак неугодан мирис на основу кога су претпоставили о чему се ради.

Он је навео да су усташе 21. априла у послијеподневним часовима огласиле сирену која је обично значила смотру у логору након које је обично долазило до ликвидација, односно одабира логораша који би били ликвидирани.

-Овај пут је у питању било нешто друго, а логорашима је речено да крену у источни дио логора у којем су до тада биле смјештене жене и који је био физички одвојен од западног дијела у којем су били смјештени мушкарци. Логораши су у колони кренули у тај дио логора, а у сусрет им је ишла колона од 400-600 жена које су одбацивале ствари које су носиле са собом и пјевале јер су знале да усташе спремају ликвидацију логора и свједока. Оне су се држале пркосно и храбро - прича Мотл.

Мушки логораши су затим били затворени у обућарску радионицу, зграду у источном дијелу логора, док су жене одведене у западни дио логора.

По свједочењу логораша Антуна Далпонта, усташе су затвориле жене у бараке које су раније служиле за смјештај мушкараца, а бараке затим запалили, из митраљеза пуцали по баракама и на тај начин убили посљедњу групу жена.

Ту ноћ су самим логором одјекивале експлозије јер су усташе минирале и рушиле логорске објекте и одводили су, од 1.070 лограша који су у том моменту били у логору, оне који су били групници и њих су убили, а остатак су намјеравали да убију сутрадан, 22. априла.

-Међутим, у току ноћи једна група логораша који су били комунисти, предвођени Антом Бакутићем, пријератним комунистом из Сења, који је промакао усташама као групник, окупила се у једну собу и разматрали су шта да учине, знајући да је био крај рата и да ће бити убијени. Одлучили су да што скупље продају своју кожу - каже Мотл.

Према његовим ријечима, било је различитих планова, али је договорено да на знак сви логораши крену из зграде у којој су били затворени и трче према капијама логора.

-И заиста, 22. априла 1945. године нешто прије 10 часова уз кишу и сусњежицу и хладно вријеме, дат је знак и логораши су провалили врата. Треба рећи да нису сви учествовали у том пробоју. Њих око 600 је кренуло у сам пробој, а било је оних који су били болесни и који нису могли учествовати. Било је и оних који су се надали да ће им усташе поштедјети живот јер је крај рата. Међутим, они који нису учествовали у пробоју, наредних дана су сви убијени - истиче Мотл.

Када су логораши кренули у пробој провалили су врата зграде у којој су били затворени и буквално су прегазили стражара, а два момента се издвајају у њиховом спасоносном бијегу.

-Први моменат је тај што је логораш Миле Ристић, иначе заробљен као партизан на Козари, родом из Миљевића код Градишке, који је узео пушку стражара којег су прегазили и успио да онеспособи усташку посаду која је била у бункеру који се налазио поред капије и на тај начин је омогућио да логораши успију да изађу из логорских зидила - каже Мотл.

Према његовим ријечима, други важан моменат је то што се логораш Едо Шајер попео на телефонски стуб и пресјекао жице што им је дало одређено вријеме прије него што су околне усташке посаде кренуле за њима у потјеру.

-Имали су срећу пошто су усташе током ноћи излазиле и улазиле из логора и што је остала отворена источна капија логора. Сам излазак из логора није значио да су ти логораши спашени јер се требало најприје докопати шуме која се налазила у правцу села Кошутарице на око километар удаљености. Затим је требало да се прођу бункери који су били вањско обезбјеђење логора, а требало је и остати жив од усташке потјере која је кренула и која их је тражила наредних дана, те дочекати партизанске јединице које су долазиле из правца Славоније -наводи Мотл.

У томе је успјело њих 90, а неки су се прикључили југословенској армији која је наступала даље према западу, а неки су се вратили својим кућама.

На дан пробоја 22. априла 1945. године у логору Јасеновац била су заточена 1.073 преживјела логораша од којих је 600 кренуло у пробој, а преживјело 90 логораша.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста.

У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.