Молнар: У задњих 300 година највећи утицај човјека на животну средину

Један од панелиста научне конференције Дејан Молнар, који је ванредни професор на Економском факултету Универзитета у Београду, рекао је да је циркуларна економија један од концепата који је тренутно актуелан у науци, али и у пракси, а тиче се настојања и императива да се смањи човјеков утицај на животну средину.

“Ми живимо у ери када је антропогена активност кроз процесе екстракције природних ресурса, технологија производње и одлагања отпада које остаје након производа које свакодневно користимо, управо врло штетна за животно окужење. Човечанство је постало тога свесно и сада се у науци проналазе нови правци и концепти како да се тај негативан утицај човека на животну средину смањи”, изјавио је Молнар новинарима на Јахорини.

Према његовим ријечима, ово је вријеме геолошког доба које би се могло назвати антропоцент како га научници и хемичари дефинишу јер је посљедња три вијека негативан утицај човјека на животну средину постао већи него икада.

“Наш начин живота и економски модели које ми примењујемо имају такав ефекат. Климатске промене и све остало што човечанству прети, глобално загревање, све нам то налаже да почнемо да промишљамо како да то санирамо, избегнемо а опет задржимо на неком нивоу животног стандарда које сви желимо”, објаснио је Молнар.

Он је рекао да је то велики изазов за све науке и природне, али и друштвено-хуманистичке, а самим тим и за економску науку.

Молнар је поручио да циркуларна економија треба свима да помогне да науче и примијене како да се продужи вијек трајање производа, да се неки нуспроизводи не одлажу у природу него рециклирају и поново употријебе и задрже у процесу производње.

“У питању је холистички процес”, истакао је Молнар.

Он је навео да је упитно колико су људи спремни да пређу на модел циркуларне економије.

“Пуно треба да учимо, а очекивања су, нажалост, већа него што би то могло да се понуди”, рекао је Молнар и додао да ће конференција сигурно допринијети да се нађу адекватни одговори.

Осим Молнара, други панелиста био је професор Ђорђе Митровић.

Од 13.30 часова предвиђена је презентација пројеката Развојне агенције Републике Српске базираних на принципима циркуларне и/или зелене економије, од 14.00 часова презентација пројекта “Когенерацијска електрана - општина Пале” и од 16.00 часова интеркатедарски скуп “Међународна економија”. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.