Млади хирург из Приједора на међународној сцени познат по операцијама гигантске киле

Срна
Foto: Срна

Радови хирурга Станка Баће /44/ из Приједора о двије изразито сложене и захтјевне операције гигантске киле, објављени су у "Кјур Ју-Ес", једном од најреспектабилнијих некомерцијалних хируршких часописа у свијету и отворили су врата међународне сцене младом стручњаку приједорске болнице.

Баћо је појаснио да је ријеч о методи која је и на Западу још нова и непозната, ријетко се примјењује и резервисана је за најкомплексније, готово нерјешиве киле, те да је тешко урадити неку велику и спектакуларну операцију поред бањалучког УКЦ-а који је и близу Приједора и има најбоље стручњаке.

-Ова метода у БиХ никада раније није примјењивана. И у најразвијенијим земљама ради се само у специјализованим центрима. Чак и из УКЦ-а пацијенти са оваквим килама најчешће буду упућени у Србију гдје ту врсту захвата ради само тим професора Маринка Жувеле - рекао је Баћо Срни.

Он је навео да су се раније велике киле радиле техником "рамирез" односно предњом компонентном сепарацијом, али да је њен недостатак велики број компликација, стога је развијена нова метода - задња компонентна сепарација, а потом и ТАР метода, која је у овом случају примијењена.

- Пацијент Е.Д. је гигантску килу добио као посљедицу компликација претходне двије операција у нашој болници - запетљаја цријева и пуцања ране од тог захвата. Након што су га из Бањалуке упутили у Београд и тамо сазнао да би га операција коштала око 10.000 КМ, распитивао се и добио препоруку за нас - објаснио је Баћо.

Операција је трајала шест часоава, а асистирао је колега Милош Митрић, један од најмлађих специјалиста у приједорској болници. Припремали су се читајући стручну литературу, користећи иностране изворе и пратећи свјетске конгресе хирургије, посебно трагајући за случајевима који изгледају нерјешиви.

- Пацијенту и породици сам отворено рекао да таква операција није рађена код нас и да је и мени прва, објаснио сам све могуће ризике и упозорио на то да се компликације дешавају код много једноставнијих захвата, али је све прошло феноменално - сјећа се Баћо.

Своје прве радове почео је објављивати након обављених хиљаду операција, а за рад о овом захвату сачекао је двије године да буде сигуран да нема нежељених посљедица.

- Рад смо представили на Шестом међународном конгресу доктора медицине Републике Српске у септембру у Теслићу, позвани смо да учествујемо на два свјетска конгреса на два континента, а пријавићемо га и за учешће у међународним стручним скуповима хирурга за идућу годину - додао је Баћо.

На интернет страници стручног часописа /www.cures.com/ за два и по мјесеца рад је имао готово 11.000 прегледа из 111 земаља свијета. Од тога, само у Америци је око 5.000 прегледа и нема ниједне од 51 државе у којој није прочитан.

- Колега Митрић и ја оперисали смо и пацијенткињу М.Т. која је имала једну од највећих пупчаних кила икад приказану и у којој је било комплетно дебело цријево. До краја године у плану су нам још двије гигантске киле истом методом и то нашу установу онда већ сврстава у ред референтних за ову врсту захвата - закључио је Баћо.

Директор Болнице "Др Младен Стојановић" Андрија Вукотић рекао је Срни да је успјех двојице младих хирурга уједно и успјех ове здравствене установе, да је колектив поносан на овакве резултате и да ће болница подржати међународно представљање постигнућа својих љекара. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана