Млада хармоникашица улази у трку за члана Предсједништва БиХ?
Посљедњих дана велику пажњу босанскохерцеговачких медија привукла је Љубинка Кулишић, која је одлучила да уђе у трку за члана Предсједништва Босне и Херцеговине.
Ако кандидатура оконча онако како се она нада, 27-годишња музичарка неће бити само прва жена у највишем државном органу извршне власти, нити најмлађа особа у овој улози. Биће, вјероватно, прва која у политичку борбу улази револтирана због, како каже, односа државе према перспективним младим људима каква је и сама.
Да ли је озбиљна у намјери да се кандидује, још ни сама не зна. Али, када је у питању њена музичка каријера, до сада се није нимало шалила.
Прве двије године основних студија завршила је у Берну. Посљедњу годину бахелор програма и мастер студија завршила је у Лугану на југу Швајцарске.
У исто вријеме, радила је у једној музичкој школи у Швајцарској, а паралалено се едуковала и као музички педадог. Годину дана радила је као асисент у Торонту, гдје је уписала докторске студије.
Тема њене докторске дирертације је утицај кабале на музику једног савременог швајцарског композитора. Покушај да нађе стално запослење у Зворнику није, каже, получио резултатима.
"Сви су ме игнорисали, сви инспектори и министри, када сам се жалила на проблем дуплог запошљавања. Постоје наставници у школама у Зворнику и Србији, који раде на два радна мјеста и имају пуне норме. Ја сам дуго била незапослена. Ни сада немам стално запослење, као ни моја сестра. Жалиле смо се, али нико није испоштовао закон. Схватила сам да је ово једини начин да се борим. Држава је у расулу и то није онако како сам очекивала, као у земљама у којима сам студирала и радила, прије него што сам дошла у своју земљу - земљу у којом сам ја оно што заиста јесам и гдје се заиста осјећам добро. Неко ми је предложио да се кандидујем и ја сам одлучила да се кандидујем", појаснила је Љубинка.
Детаље кампање није жељела да открије. Званична предизборна кампања још није почела и због тога, каже, жели играти поштено.
"Залагала бих се за младе људе. Помогла бих им да схвате ко су они уствари, да стекну самопоуздање, да вјерују у своју земљу, да не траже уточиште у некој другој земљи, јер тамо никада неће бити на своме. Ја сам сигурна у оно што говорим. Живјела сам у мултинационалном, мултикултурном граду - у Торонту. Живјела сам у Швајцарској. То да ли сам ја Српкиња, Хрватица, Бошњакиња, Индонежанка - то је апсолутно приватна ствар и то никако не може да утиче на моје самоостварење, на оно што ја јесам, које име имам, којем се Богу молим. То је интимна ствар и није потребно да је износимо толико агресивно у јавност", каже ова дјевојка.
Љубинка тврди да је подржавају и они које зна, и они које не зна. Ипак, тврди да због својих ставова неријетко буде предмет оптужби да је "издајник властитог народа":
"Када би прочитали моју биографију, схватили би да то није тако. Ја сам радила све најбоље, али сам ја та која је била дискриминисана када је мени нешто требало. Вратила сам се у државу. Хоћу да напредујемо. Хоћу да помогнем у образовању. Хоћу да се нешто унаприједи, али мени нико није изашао у сусрет", каже Љубинка и додаје:
"БиХ је моја домовина. Другу домовину немам. Имамо веће проблеме од тога да тражимо да се одвајамо као држава од Босне и Херцеговине. Република Српска је ентитет и за мене је Дејтонски споразум најбитнији. Не бих ишла ка сепаратизму. Довољно смо сепаратисани у цијелој регији."
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
