Милена Свјетлановић за “Глас”: У бици за оздрављење пресудила три минута

Анита Јанковић Речевић
Милена Свјетлановић за “Глас”: У бици за оздрављење пресудила три минута

БАЊАЛУКА, МИНСК - Прва октобарска недјеља за Милену Свјетлановић из Кнежева остаће црвеним словима уписана у календар и њену танану дјевојачку душу, јер је управо тог дана добила шансу за дуго прижељкивани нови живот, онај без бола, агоније и неизвјесности.

Ова осамнаестогодишњакиња иза које је трновит пут с обзиром на то да се од рођења бори са ријетким обољењем, наил патела синдромом, усљед чега су јој затајили бубрези, много времена проводила је затворена у кући или болници суочавајући се са тешким дијагнозама. Пријеко потребне дијализе украле су јој безбрижно дјетињство, дружење с вршњацима и редован одлазак у школу. 

Нови бубрег био је једини “лијек” који би јој обезбиједио здраву свакодневицу, а на листу чекања за трансплантацију доспјела је прије пуне двије године у престоници Бјелорусије. 

Маштајући о љепшем животу, Милена је нестрпљиво чекала судбоносни позив из Минска. Телефон је зазвонио 5. октобра, а глас с друге стране жице саопштио је да се спреми за трансплантацију и стигне у Бјелорусију брзином свјетлости, што јој је, на радост многих, и пошло за руком.

- Сјећам се, у кући сам чувала брата и сестру, јер је мама због својих претрага била у болници. Чудно, али тог дана срцем сам осјећала да ћу добити спасоносни позив. Убрзо ме позвала директорица Фонда солидарности Јасминка Вучковић и рекла да се појавио донор, након чега сам почела да плачем. Одмах сам почела да се пакујем, а само пет минута касније ме позвала и рекла да авион полијеће за два и по сата из Загреба - прича за “Глас”  Милена.

Иако се у првом тренутку чинило као немогућа мисија, Милену је познаница превезла до Бањалуке, одакле је санитетским возилом стигла до Загреба и то само три минута прије чекирања за улазак у авион.

- Слетјела сам у Франкфурт, а одатле у Вилњус, гдје ме чекао возач. Бринула сам се да нећу стићи на вријеме јер смо пет сати провели на граници Бјелорусије. Када сам напокон стигла на клинику, нисам размишљала ни о болу, ни о чему другом јер сам само жељела на операциони сто - истиче Милена.

Буђење из анестезије било је тешко и болно, али нада да ће њено тијело прихватити нови орган и даровати јој живот какав прижељкује даје јој снагу.

- Помало се бринем како ће све проћи, али слушам само исте приче, да су овдје доктори најбољи и да све чине да све буде одлично. Вјерујем да ће тако и бити. У Минску ћу остати сигурно мјесец, ако не и дуже - рекла је Милена.

Додала је да је у посљедње двије године у Минск путовала свака три мјесеца како би јој тамошњи љекари обавили пријеко потребне претраге и контроле.

- Својом борбом сам све издржала. Хвала докторици Јасминки Вучковић јер ни у једном моменту није одустала од мене. Вјеровала је као и ја да ће стићи судбоносни позив из Минска. Хвала мом донору,  иако не знам ко је. Надам се да ћу ускоро бити здрава, што прижељкујем одмалена - навела је Милена.

У Фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству “Душа дјеце”, који је за трошкове Милениног лијечења издвојио 100.000 евра, кажу за “Глас” да је од велике важности била брзина транспорта дјевојке до Минска будући да од позива па до саме  трансплантације могу максимално проћи 24 сата.

- Искористили смо све своје ресурсе како би Милена на вријеме дошла у Минск. Посебну захвалност дугујемо Дому здравља Бањалука који је обезбиједио санитетско возило којим је дјевојка превезена до аеродрома. Хвала и агенцији “Травел план” јер је у кратком року успјела обезбиједити авионске карте. Захваљујући ангажману бројних људи Милена је стигла на вријеме и трансплантиран јој је бубрег у недјељу, 6. октобра - рекли су у Фонду солидарности и додали да се Свјетлановићева, за коју истичу да је синоним за борбу и примјер свим људима свијета, за сада успјешно опоравља.

Подршка предсједника

На трансплантацију бубрега у Минску чека још једно дијете из Српске, а  будући да БиХ није дио Еуротранспланта, овакве операције наше дјеце тешко су изводљиве у земљама Европске уније, због чега је Фонд здравства РС успоставио сарадњу са здравственим установама у Бјелорусији.

Због ратних дешавања отежан је транспорт пацијената до Бјелорусије, због чега је још раније, о чему је “Глас” писао, предсједник Републике Српске Милорад Додик своје возаче ставио на располагање породицама и дјеци која чекају трансплантацију бубрега у Минску. Возачи предсједника Српске већ неколико пута до сада су возили дјецу до Минска када су ишли на редовне прегледе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана