Миле Божић Јанкула не излази из поткозарских шума: Рујница укуснија и од јагњетине ФОТО/ВИДЕО

Милош Васиљевић 01.11.2023 11:38

ГРАДИШКА - Ако у поткозарским селима питате гдје живи Миле Божић тешко да ћете добити одговор. Ипак, у случају да кажете надимак Јанкула сви ће вас упутити у Горње Подградце, гдје један од најпознатијих гљивара у Српској свако јутро од пет часова по оближњим шумама бере плодове и љековито биље.

Да је тако увјерила се и екипа “Гласа Српске” гдје популарни Јанкула без проблема налази гљиве, а у периоду године највише има црне трубе. Живот га није мазио, у посљедњем рату изгубио је и сина јединца, а са родног Кордуна протјеран је у “Олуји”. За “Глас Српске” каже да људе дијели на добре и лоше, а да је у природи пуних седам деценија, јер га она растерећује и опушта, а успут се добро и заради.

- Са три године сам се први пут сусрео са гљивама, уз оца на родном Кордуну. Помагао сам му да пренесе вргање док их је чистио. Послије сам се и бавио неким другим пословима, али брање гљива ми је страст. На основу дрвета знам гдје има гљива, а за то је потребна пракса. Вргањ видим и на 80 метара. И ноћу, уз помоћ батерије идем у шуму да берем гљиве - казао је Божић.

Према његовим ријечима, свакодневицу му олакшава супруга Нада која му је подршка и у кући, али и на падинама Козаре.

- У нашим шумама најпопуларнији су вргањи, лисичарке, црне трубе, пањеваче, рујнице, сунчанице, бурбони те још много њих. Козара и Поткозарје прави су рудник злата за гљиваре и када сам живио на Кордуну долазио сам у ове крајеве да откупљујем гљиве. Једном сам купио 21 вргањ из једног коријена што је апсолутни рекорд у бившој Југославији - рекао је Божић.

Додаје да су гљиве квалитетније и здравије од меса, а све што сакупи лако прода на тржишту.

- Гљиве сушимо, кувамо, неке и замрзнемо свјеже па чак и правимо ракију од вргања. Гљива не расте само тамо гдје је сметљиште, јер природу загађујемо - рекао је Божић.

Дао нам је Јанкула јасан одговор која је најбоља гљива.

- У БиХ је зову рујница, на Кордуну, Банији и Лици је рудњача, у остатку Хрватске кнегиња, а латински назив је аманита цаесареа и она је краљица гљива. Конкретно на Козари је има пуно, а одговорно тврдим да је боља и од јагњетине и прасетине - казао је Божић.

У шали каже да само онај дан када га понесу на гробље неће бити у шуми и брати гљиве.

- Оне су моја страст, са њима и причам, најбоље се разумијемо и затворених очију знам гдје се налазе - истакао је Божић.

Јанкула се бави и дуборезом, а његова велика љубав је и лов.

- Страствени сам ловац, а и дјед и отац су ми били ловци. Иначе и даље сам активан, али морам признати много мање него што је то некад био случај. Страст је у дружењу, а у кући имам све могуће трофеје - рекао је Божић.

Иако га већина људи зна као некога ко много времена проводи у шуми, мало је оних који знају да је завршио средњу школу за пилота у Мостару.

- Летење сам обожавао као младић, а акробатско летење 1968. године завршио сам на Злину. Прошао сам све мање аеродроме у бившој Југославији - рекао је Божић.

Сушара

У родном Карловцу био је предузетник и управник поште, а у Градишку је стигао без ичега, међутим одржао га је позитиван дух. Из старог контејнера у којем је живио започео је бизнис.

- Направио сам сушару, имам простор за кување и замрзавање. Сушаре ми љети раде искључиво на сунчевој енергији, а зими користим шпорет и вентилатор - казао је Божић.