Милановић: Вршњачко сајбер насиље опасно јер је присутно готово 24 часа

Милановићева је указала на значај превенције вршњачког насиља с обзиром на то да се појавни облици најчешће не препознају на вријеме, и да су у околностима када дуго траје посљедице веће без обзира о ком развојном периоду дјетета је ријеч.

"Осим тога, постоје групе које врше насиље, али има и посматрача, тако да је то дијете предмет насиља изложено и великом броју дјеце која то прате, и зато су та неизвјесност и притисак далеко већи", упозорава Милановићева.

Она је из праксе указала на случајеве дјеце која изгубе самопоуздање, имају отпор према школи, измијене понашање, или у немогућности да се изборе са ситуацијом сами постају насилници.

Милановићева је упозорила на све веће вријеме које дјеца проводе на интернету и зависност од интернета невезано од садржаја, било да су игрице или слично, што за посљедицу има асоцијалну дјецу, дјецу која имају лошу структуру времена, неразвијене радне навике.

"Данас имамо случајева да видимо бебе у колицима које у рукама држе мобилне телефоне и гледају нешто. То се уопште не би смјело дешавати, тада се мозак дјеце интензивно развија", рекла је Милановићева и указала на значај родитеља који морају да ограниче употребу и садржаје које дозвољавају дјеци.

Директор добојске Медицинске школе Милена Дамјановић рекла је данас новинарима да се вршњачко насиље међу ученицама из школа и учионица преселило на друштвене мреже.

Директор ове добојске школе, гдје су данас представљени резултати истраживања према којима у тој образовној установи нема вршњачког насиља забрињавајућег интензитета, те постоји мањи постотак вербалног насиља, навела је да је веома значајно радити на превенцији појавних облика вршњачког насиља. Она је истакла да велику заслугу за то што је овај облик насиља сведен на минимум има мултисекторски тим ове школе.

"Радимо превентивно на часовима одјељенске заједнице, активна је стручна служба школе, одјељенске старјешине, наставничко вијеће, савјети ученика и родитеља", навела је Дамјановићева.

Психолог и члан мултисекторског тима ове школе Јелена Топаловић каже да је истраживање указало да нема појава вршњачког насиља забрињавајућег интензитета, да постоји мањи постотак вербалног насиља, које је, нажалост, све прихваћеније у социјалном миљеу.

"Истраживање је показало да су први разреди некако најкултурнији, да највише у обзир узимају осјећања других. Како су дјеца старија, трећи и четврти разреди, некако социјалне кочнице попуштају и постало је прихватљивије називати различитим погрдним именима", навела је Топаловићева.

Свјесни све већих изазова по дјецу на друштвеним мрежама, поготово "Тик-ток", Топаловићева каже да је Медицинска школа усвојила план превенције од вршњачког насиља, који, осим организовања округлих столова, подразумијева и рад одјељенских старјешина и наставника.

Она је указала да су, усљед пандемије вируса корона, социјалне изолације и подијељених одјељења, дјеца на почетку редовне наставе показивала адаптивне кризе, и да су евидентирани спорадични случајеви да су се ученици по неком основу обраћали школском психологу, педагогу или разредном наставнику.

Предсједник Савјета ученика Медицинске школе Ивана Шушак каже да је вршњачко насиље на интернету врло распрострањено и видљиво с обзиром на све већу зависност од друштвених мрежа, које се може смањити освјешћивањем младих људи и превентивним дјеловањем.

Ученица Тијана Катанић, иако није била предмет вршњачког насиља, каже да је упозната о случајевима да су друштвеним мрежама без сагласности дијељене приватне слике и информације њених вршњака и да је то пријављено полицији.

У добојској Медицинској школи данас је одржан округли сто о теми "Превенција вршњачког насиља", организован поводом Међународног дана сигурнијег интернета, на којем су представљени резултати истраживања о вршњачком насиљу у овој школи које је спровео њен мултисекторски тим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.