Метеоролог открива шта нас чека у наредним мјесецима

Он је за “Вијести” казао да се очекује нешто свјежија зима него прошле године, када је на сјеверу државе владала незапамћена несташица снијега због које скијалишта у Колашину и на Жабљаку нијесу ни отварана.

“Причати о томе шта је обиљежило годину је још рано, јер имамо више од два мјесеца до краја године, па ћемо можда на неки догађај више скренути пажњу него на ове до сада”, рекао је Павићевић.

Он је истакао да ће, без обзира на временске прилике током октобра, новембра и децембра, 2024. бити једна од најтоплијих година за више од шездесет година од када се у Црној Гори врше мјерења.

“Што се тиче максималних, али и минималних температура”, казао је Павићевић.

Нагласио је да је од протеклих девет мјесеци чак шест или седам било међу десет најтоплијих икад, што се, како тврди, никада прије није дешавало.

Подсјетио је и да је претходна зима била једна од најтоплијих и то са, како истиче, врло мало снијежних падавина.

Тако је, на примјер, највише снијега, око 40 центиметара, на Жабљаку пало крајем новембра, а потом током цијеле зиме дебљина снијежњог покривача није прелазила двадесетак центиметара, што не памте ни најстарији Дурмиторци...

Према метео подацима из септембра, каже Павићевић, предстојећа зима могла би бити нешто свјежија.

“Према прошлом материјалу, није то толико колико сам се надао. Зависи од материјала који ће изаћи, а које објављује Европски центар”, рекао је.

Када је ријеч о снијегу, Павићевић наводи да га у Црној Гори у децембру практично “никад нема”.

“... Нема оног снијега значајног за зимски туризам. Генерално, то се врло ријетко дешава, један пут у 15 до 20 година да може да се веже неколико дана. Снијег у Црној Гори углавном пада у јануару, фебруару и марту. То што буде снијега, углавном падне у том периоду. Понекад снијега и падне доста количински, али буде неправилно распоређен, односно пресијеца га киша или неки налети топлог ваздуха, јужног струјања, и онда не буде довољно искоришћен”, рекао је Павићевић.

Како тврди, годишња количина падавина зависи од новембра и децембра “када је највећа количина падавина”.

“... Па би рано било говорити док не прођу та два мјесеца, али за сада дјелује да нећемо имати мањак падавина. Било је неколико екстремних епизода са јаком кишом, јаким вјетром... То се генерално догађа задњих година чешће него прије педесетак година. Тада су се дешавале једном у неколико година. Такав интензитет падавине и вјетра сад се дешава скоро сваке или сваке друге године, али то је тренд који постоји у свијету и није специфичан само за Црну Гору”, појашњава Павићевић.

Подсјетио је да се током године десило више временских аномалија, а на које се није могло утицати.

“... Донекле се може сматрати аномалијом то што има толико мјесеци који су међу десет најтоплијих, али десило се још један пут или два пута слично. Код нас ће дефинитивно бити веома топло, не вјерујем да ће новембар или децембар то нешто нарочито смањити, чак и да буду међу најхладнијима, ова година ће опет бити доста топлија од просјечне”, казао је Павићевић.

Трагедија у БиХ опомиње

Павићевић је упозорио да би било “ужасно” ако би се на сјеверу Црне Горе десила ситуација као недавнo у Босни и Херцеговини, гдје су поплаве и клизишта однијела више од 25 људских живота.

“Ми смо имали веома сличне падавине недавно на Жабљаку, када је за 24 сата пало скоро 250 литара кише по квадратном метру. Било је проблема у Шавнику и још у неким мјестима на сјеверу. То су нешто мање падавине него оне у Босни, али ето можда то има везе с тим што смо мало организованији као друштво, и водимо више рачуна о животној средини, па су зато те посљедице биле мало мање”, казао је Павићевић, додајући да доста зависи и од инфраструктуре.

Нагласио је да велике падавине на југу Црне Горе изазивају проблем, али не катастрофу.

Павићевић је истакао да се не може контролисати количина падавина, али да се може “утицати на то шта ће се десити са том кишом која пада”.

“Можемо утицати на то да не затрпамо ријечна корита отпадом свакакве врсте и да спријечимо отицање воде јер онда мора доћи до поплава. Или да градимо каменолом онамо гдје ће све да нанесе у насељено мјесто у случају ‘хаварије’”.

Он је казао да због “пеграђивања” градова, вода нема гдје да оде.

“... Да се не каналиše, склони смо ми и томе. Код нас се у неким урбаним срединама тачно препозна шта није урађено како треба, ако се не пројектује добро. Не може се градити на основу годишње количине падавина. За такве инфраструктурне пројекте то није прешто битна информација, али је много битна информација колико може да падне за 24 сата, за шест сати или за један сат, или за 25 минута. Није свеједно да ли ће 30 литара да падне за један дан или за 15-20 минута”, упозорио је Павићевић, додајући да се о томе “мора водити рачуна”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.