Метеоролог објашњава шта је атмосферска ријека, да ли захлађење долази у наше крајеве

Олуја је посљедица ефекта "атмосферске ријеке", феномена у којем вода испарава у ваздух  ношена вјетром, правећи  дуге струје које теку небом, као што ријеке теку копном. 

Ђорђевић је за АТВ објаснила о каквој се појави ради.

 „У атмосфери, поготово у дијеловима изнад океана, топлог океана, некада долази до формирања тих неких као трака којима се премјештају ваздушне масе које су богате воденом паром. То се најчешће дешава у топлом дијелу океана, најчешће на Пацифику, у неким зонама да се спајају двије ваздушне масе. Те атмосферске ријеке имају некада дужину и по пар хиљада километара, широке су само пар стотине километара. Оне, ако у том свом транспорту, буду дио циклона као што се десило сада на обалама Калифорније, онда оне доносе огромну количину влаге која може да изазове обилне падавине у кратком временском интервалу. То се десило управо на западној обали САД, највише у региону Калифорније, када смо имали прилив хладнијег ваздуха са сјевера, из региона Аљаске, а у комбинацији са тим атмосферским ријекама које доносе стално топао и влажан ваздух из Пацифика, дошло је до мијешања те двије ваздушне масе и тих обилних интензивних падавина“, објашњава Ђорђевићева.

Ова појава је карактеристична за одређене дијелове свијета, долази из тропских дијелова, из региона Хаваја носи топлотну ваздушну масу у уским зонама, такозваном атмосферским ријекама, до обала Калифорније а некада и сјеверније, до обале Канаде. Та појава има и своје добре стране, каже Ђорђевић. Наиме, када долази до прилива таквог ваздуха долази и до прекида суше и до кише која је заиста потребна. Некада се догоди да у комбинацији са јаким циклоном буде доста неповољна, као што се сада догодило, навела је она.

Што се тиче нашег региона, и топлог времена нетипичног за овај дио године, Ђорђевићева каже да у посљедње вријеме топло вријеме током зиме и није више толико необично.

„Зиме су дефинитивно све топлије, све више имамо овако необично сунчаних и топлих дана, право прољеће када не би требало да буде“, рекла је она.

Посљедња озбиљна зима у нашим крајевима је била 2017. године. Ово постаје наша нова реалност, додаје метеоролог. Зиме су све топлије, све је мања количина сњежних падавина, топло вријеме је довело до тога да се снијег отопио и на планинама, и то није само случај код нас већ и у већем дијелу Европе.

„Ако се настави овакав топли период, врло лако ће ускоро и кренути вегетација да се буди а онда је немогуће да цијели април и март прођу без захлађења. Нису прогнозе добре, ово није добро за цијели еко-систем, за водопривреду, мањак падавина ће се одразити на почетак прољећне сезоне“, изјавила је Ђорђевић за АТВ.

Говорећи о временским приликама данас и током викенда, Ђорђевић је рекла да данас југо јача, тако да ће у другом дијелу дана бити вјетровито, као и сутра и прекосутра, с тим што се не очекују удари вјетра изнад 70, 80 километара на час. Међутим, грађани би ипак требали да буду на опрезу наредна два дана.

„Полако се вријеме мијења, стиже циклон са запада који доноси прво вјетровито вријеме, затим и кишу која ће бити интензивнија у Херцеговини и предјелима дуж Јадрана, поготово у суботу на недјељу. Од понедјељак, уторка креће захлађење, али далеко од тога да ће бити озбиљно хладно. Снијег је могућ само на највишим планинама“, истакла је Ђорђевићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.