Не зове се без разлога "друго стање": Ментално здравље будућих мајки мора да буде озбиљно схваћено

То су само нека од питања која су навирала од момента када сам сазнала да сам у другом стању. Вијести које су се тада низале на телевизији и друштвеним мрежама попут, примјера ради, оне о породиљи која је преминула након порођаја, а новорођенче је било у критичном стању уносиле су неки додатни немир.

Овако започиње причу за “Глас Српске” млада мама из Бањалуке Николина Јотановић, којој је тада највише помогло то што је, како каже, имала са ким да подијели своја осјећања.

Николину, која се и сама бави менталним здрављем других људи, њени страхови подстакли су да покрене групе подршке на којима би се, заједничким радом и размјеном искуства, настојао период трудноће свакој трудници учинити лакшим и растерећеним.

- Имам дјевојчицу од 14 мјесеци, тако да сам релативно скоро прошла кроз тај период када ми је значило да имам подршку, с ким да разговарам, подијелим како се осјећам и о чему размишљам. Од посебног значаја ми је било то што сам у неким моментима могла да то урадим са женама које су то прошле - казала је Николина.

Ментално здравље током трудноће је, како она каже, прилично занемарено у односу на постпорођајну депресију о којој се данас знатно више говори. Кажу да стрес и трудноћа иду “руку под руку”. Није ни чудо, с обзиром на то да је друго стање управо то - огромне промјене које узрокују и значајне емотивне турбуленције. Распон емоција може се, наставља Николина, кретати од среће и узбуђења до бриге, анксиозности, па чак и депресије.

- Околина трудницама намеће да морају бити срећне, да је то најљепши период њиховог живота, да је све супер, а мноштво њих се не осјећа увијек тако. Притисак средине, хормоналне промјене, недоумице и страхови (који су у одређеној граници нормални) утичу да се жене у периоду трудноће осјећају анксиозно – казала је Николина.

Додала је да је циљ покретања ове групе управо помоћ трудницама које се суочавају са свим овим.

- Радионице у трајању од сат и по до два почињу 16. марта. Осмишљено је да буду два пута мјесечно. Групе подршке ће бити отвореног типа, тако да ће када једна трудница задовољи своје потребе и породи се, на њено мјесто бити убачена друга жена у другом стању. Важно је да група психолошке подршке, која  се организује у склопу Удружења “Нови дан”, буде шаренолика, у смислу да ту буду труднице у деветом мјесецу, као и оне на самом почетку - истакла је Николина, наглашавајући да је размјена искуства од великог значаја. 

Колико су психотерапије важне током другог стања и послије порођаја, најбоље зна психотерапеуткиња Ирена Ђумић Јурић Марјановић која каже да јој на врата куца све више будућих и младих мајки.

Према њеним ријечима, трудноћа се назива другим стањем с разлогом, јер жена улази у један другачији период живота у којем не постоји ништа слично.

- У психологији ми то називамо “кризни период”. Жене су у трудноћи осјетљивије, очекују бебу и ишчекују порођај, мајчинство и нову породицу, имају и физичке промјена на свом тијелу - прича Ђумић Јурић Марјановић.

У друштву, каже она, постоји огроман притисак на труднице и младе маме да буду искључиво срећне. Од њих нико не очекује да чује нека лоша осјећања, забринутост или страх. 

- Средина то некако увијек ућутка уз поруку да нема потребе за бригу, јер ће све бити у реду, само да ужива у својој трудноћи. То изазива огроман притисак на жене, зато што им је онда јако тешко да прихвате своја осјећања, питајући се шта са њима није у реду, ако поред те среће, која је неминовна, постоје и нека другачија осјећања - казала је Ђумић Јурић Марјановић која је у својој пракси имала труднице које су даноноћно плакале.

Додала је да кад дођу у друго стање, многе труднице једноставно постану плачљиве, нерасположене, као да им је свијет потонуо, сумњајући у себе да ли ће бити добре мајке.

- Кроз разговор са њима дођем до сазнања да постоје различити потиснути страхови или неке емоције везане за друго стање, пород или мајчинство. Оне у ствари буду дубоко потиснуте и не могу их испољити, јер у својој околини немају људе код којих ће наићи на подршку, него ће само чути да су то глупости, да не мисле тако и сличне ствари које жени у том моменту не помажу - рекла је Ђумић Јурић Марјановић, која је као примјер навела причу једне своје пацијенткиње која је била у срећном барку и радовала се трудноћи.

Кад је остала у другом стању, наставља Ђумић Јурић Марјановић, десило се да је жена пала у депресију, у њеним мислима све је било црно и није могла да замисли себе као срећну мајку.

- Кроз разговор сам видјела да је њу, када је дошла у жељено друго стање, преплавио ужасан страх од свих тих промјена које се дешавају. Није могла сама да се избори са свим тим и требало јој је неко мјесто гдје је могла да дође од црно-бијеле до реалне слике. У томе је уз трећу, стручну особу, и успјела – казала је Ђумић Јурић Марјановић додавши да жене које су имале два или више побачаја већ у старту имају психолошки компликовану трудноћу.

Савјет

Према ријечима Ирене Ђумић Јурић Марјановић, од самог почетка другог стања труднице почињу са преиспитивањем својих осјећања, што је сасвим нормално.

- Уколико се код труднице или породиље то стање продуби у смислу анксиозности или депресије, јер не може да изађе на крај са својим страховима или неким другим осјећањима, било би добро да потражи помоћ стручњака - казала је Ђумић Јурић Марјановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.