“Музејске експонате” замијенила савремена опрема
ДОБОЈ - Док ужурбано и у ходу рјешавају ситне проблеме каква носе велика пресељења, здравствени радници добојске болнице “Свети апостол Лука” услове рада у новом објекту описују попут сна за који нису вјеровали да ће постати јава у којој је стара, практично па музејска опрема, замијењена најсавременијим апаратима који ће им омогућити извођење нових процедура и квалитетније лијечење пацијената.
Већ двадесетак дана око 800 запослених добојске болнице своје радне обавезе обавља у новоизграђеном објекту, у чију изградњу и опремање су републичке власти уложиле 104 милиона КМ. Први радни дани на новој локацији протекли су у привикавању, које, истини за вољу, још није окончано, али кад су услови готово па филмски, сналажење никоме од запослених не пада тешко.
Главна сестра на Одјељењу хируршких грана Анка Бајић у добојској болници ради већ 33 године, а услови рада у вријеме када је закорачила у свијет медицине потпуно су неупоредиви с данашњим.
- Кад сам се запослила услови су били ратни па није ни фер да их поредим са данашњим, али ако се вратим у период од прије само пет или десет година и они су неупоредиви са условима у којима сада радим. Све нам је ново и што је најважније доступно на једном мјесту. Стари објекат је био павиљонског типа па кад рецимо дође повријеђени пацијент који мора на рендген морали смо га преносити у другу зграду, небитно да ли је вани киша, снијег, град или плус 40 степени Целзијуса. Од када смо прешли у нови објекат стално имам осјећај као да сањам - прича Бајићева.
Исти осјећај, тврди она, имају и пацијенти који су сада смјештени у двокреветним или трокреветним собама.
- У старом објекту собе су имале шест до осам кревета, а један туш и тоалет користили су пацијенти из више соба, док данас свака соба има своје купатило. Пацијенти су више него задовољни. Истина је да су многи били скептични кад је градња болнице почела, али сада су се увјерили да на далеко нема оваквог комфора у здравственим установама - казује Бајићева.
Начелник Службе за оториноларингологију у добојској болници Ранко Младеновић каже за “Глас” да је извођење оперативног програма захваљујући новој опреми и инструментима постало лакше и брже.
- Све је ново, уредно, да чистије не може бити. Било је уредно и у старој болници, али операционе сале нису редовно реновиране па су услови у којима смо радили били више музејски. Када смо се пресељавали у шали сам рекао да би наша сала могла постати изложбени простор, јер летос када смо били у посјети Кини обилазили смо њихове музеје, између осталог и музеј старе медицинске опреме. Ту сам међу експонатима видео опрему коју смо ми тада користили - испричао је Младеновић.
Навео је да се љекари спремају за извођење нових оперативних захвата који до сада нису били на списку болничких услуга.
- Планирамо увести операције штитне жлезде, с тим би требало да почнемо већ до краја године, а већ почетком 2025. требало би да обављамо и ендоскопску хирургију синуса. То нам омогућава савремена медицинска опрема коју сада имамо. Радимо у тишини и комфору, са доста нових, дијагностичких апарата па пацијентима можемо понудити и неке нове дијагностичке процедуре, што није био случај у старој болници - прича Младеновић.
Поносан је, каже, на све запослене, захваљујући чијем је раду и преданости болница пресељена у рекордном року и без већих проблема.
- Преселити из стана у стан је подухват, а не урадити тако нешто за читаву једну установу са лежећим, тешким пацијентима. Ми смо то успели за свега неколико дана. Оно што једино донекле прави проблем је недостатак радника и доктора и медицинских сестара, међутим пацијенти су презадовољни и то је он што је најбитније - навео је Младеновић.
Главна сестра Одјељења интернистичких служби Нада Ћућић, која већ 44 године ради у добојској болници, каже за “Глас” да је пред крај каријере дочекала услове о каквим није могла ни сањати.
- Још смо у фази уходавања, али све функционише више него солидно. Што се услова тиче, потпуно су неупоредиви с онима које смо имали у старом објекту, гдје је све било разуђено. У новоизграђеној болници је све на једном мјесту, што је за нас медицинаре најважније. Све је повезано лифтом, ходницима па и када морамо спуштати пацијента са спрата на спрат, идемо лифтом, што нам је далеко лакше и једноставније - казала је Ћућићева и додала да ће пацијентима требати времена да науче гдје се која амбуланта налази, али да су добојски бијели мантили стрпљиви и свима на услузи.
ПАЦИЈЕНТИ ИЗ ФБиХ
Ранко Младеновић наводи да добојска болница покрива регију на којој егзистира око 330.000 људи.
- Осим наших осигураника долази нам и пацијенти из околних општина ФБиХ, они за које је добојска болница у бившој држави представљала регионални здравствени центар те је и сада доживљавају као своју. И поред тога што њихово осигурање не покрива трошкове лечења бирају да долазе код нас на прегледе и оперативне захвате, упркос томе што морају платити. Сада, с обзиром на нове услове рада и комфор, сигуран сам да ће број пацијената из ФБиХ бити још већи - казао је Младеновић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
