Маринковић: Производња хране треба да буде стратешка грана

Маринковић је истакао да се за постизање тог циља морају укључити надлежни у БиХ како би се превазишли проблеми и привредници из месне и млијечне индустрије боље позиционирали на међународном тржишту.

"Наша прехрамбена индустрија има капацитете да обезбиједи храну за БиХ и да изврши супституцију увоза у домену у којем је то могуће и све на основу примарне производње", рекао је Маринковић новинарима у Сарајеву, прије конференције "Олакшавање пословања индустрије прераде млијека и меса у БиХ, те унапређење спољнотрговинскгог пословања".

Према његовим ријечима, неки од захтјева односе се на промјену легислативе како би се унаприједио пословни амбијент, а један од њих је измјена Закона о ветеринарству гдје привреда дуже вријеме тражи укидање образаца "2А" и "2Б" који су се показали непотребним.

Замјеник предсједавајућег Координационог одбора за перадарство БиХ Предраг Миличић рекао је да ова грана биљежи озбиљан раст у цијелој БиХ, додавши да је извозно оријентисана, као и да је извоз између 12 и 35 одсто укупне производње, и то на тржиште Цефте и ЕУ.

"Хоћемо да истакнемо да смо грана привреде која има још потенцијала, јер нисмо завршили посао. Извозимо пилеће месо, његове прерађевине, конзумна јаја за индустријску прераду и производе од конзумних јаја, али не и свјеже конзумно јаје које може да иде на полице", истакао је Миличић, који је и директор фирме "Агрекс" Доњи Жабар.

Он је навео да постоји потенцијал у производњи расплодних јаја и једнодневних пилића.

"Када је у питању извоз, тражимо увођење реципрочних мјера, какве се примјењују према извозницима из БиХ. Сигурно смо на нивоу произвођача из ЕУ, тражимо да се испоштује квалитет и здравствена исправност и да нам се не дешавају аномалије, као на тржишту БиХ, гдје долази до претјераног неконтролисаног увоза, те појаву предекларисаних одређених производа", истакао је Миличић.

Директор Месне индустрије "Менпром" Тузла Мерима Џевдетбеговић истакла је да се прерађивачка индустрија у БиХ "осјећа јако усамљено".

"Комплетан систем у БиХ треба бити доста бржи, мора ићи у корак са нама. Значи потребно нам је поједноставити административне процедуре, поједноставити прегледе на граничним прелазима који су дуготрајни и исцрпљујући, 24 часа унапријед морамо најавити испоруку, јако смо спори и то тржиште ЕУ нити тржиште регије не може више да прати", указала је Џевдетбеговићева.

Он је указала и на проблеме на домаћем тржишту, истичући да је пласман производа месне индустрије везан документацијама које су застарјеле, као и да законска регулатива није хармонизована са легислативом ЕУ.

"Ветеринарски систем не функционише брзином коју очекујемо. То све могу рећи у једној реченици - ми смо јако брзи, трчимо маратон и молимо државу да нас стигне", истакла је она.

Руководилац сировинске службе компаније "Мегле" Ведат Пашић рекао је да млијечна индустрија БиХ све више извози своје производе.

Пашић је апеловао на отварање више граничних прелаза за прелазак робе анималног поријекла, јер је ријеч о роби која има кратак рок и не може дуго стајати на граници, што смањује конкурентност, а и повећавају се трошкови транспорта.

Према његовим ријечима, има напретка у односу на протекле године, мљекаре су добиле европске извозничке бројеве, сваке године се све више извози, али очекују добру пословну климу и прилагођавање законских оквира Европској унији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.