Марија Новаковић, Карла Крањец и Тијана Стојичић, волонтерке Црвеног крста Бањалука, за “Глас”: Морамо бити хумани и у добрим временима

Тим ријечима своју причу за “Глас Српске” започеле су три волонтерке Црвеног крста Бањалука, које су у свијет хуманости ушле случајно, спојивши љубав и жељу да помажу другима.

Марија Новаковић, Карла Крањец и Тијана Стојичић, дјевојке великог срца кажу да би хуманост увијек требала бити на првом мјесту. Током поплава 2014. године људи су, причају оне, доносили велике количине хране, одјеће, хемије и санитарија да је њихово складиште било попуњено од плафона до пода. Сљедеће године складиште је било празно и нису могли направити ниједан хуманитарни пакет.

- Тешка времена подсјете људе да треба да буду хумани, али се онда то нажалост касније некако изгуби, као да стално треба неки подсјетник - рекла је Стојичићева, апсолвент на Правном факултету у Бањалуци.

Волонтеризмом се почела бавити сасвим случајно, када јој је затребала потврда о волонтирању због студирања у иностранству. Међутим, шест година послије она је и даље један од најактивнијих чланова Црвеног крста.

- Повратну информација људи који заиста буду захвални што издвајамо своје вријеме како би им помогли је заиста нешто прелијепо - казала је Стојичићева додајући да су неријетки моменти да се током рада веже за поједине људе.

Марија Новаковић, студентица бањалучког Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета, волонтеризмом се бави дуже од седам година, а посебно се истиче добровољним даривањем крви.

- Крв сам за своје 24 године живота до сада даровала 12 пута. То не одузима много времена и није ни страшно ни болно, а наше мало некоме значи много - казала је Новаковићева.

Додала је да волонтери дарују крв и мимо акција које организује Црвени крст, односно кад год су у прилици.

- Када су се акције даривања крви радиле у школама ја нисам могла да дарујем јер нисам била пунољетна, иако сам жељела. Сада редовно дарујем драгоцјену течност, некада и три пута годишње, јер је осјећај да некоме помогнете фантастичан - испричала је Новаковићева.

Да је мимо многобројних акција које спроводе, међусобно дружење међу члановима Црвеног крста нешто посебно истиче Карла Крањец, студенткиња бањалучког Медицинског факултета.

Ова двадесетједногодишњакиња волонтер је постала још у основној школи.

- Колико год смо сви различити, од узраста па до занимања, опет сви имамо нешто заједничко што нас веже а то је та нека посебна љубав према помагању онима којима је помоћ најпотребнија - казала је Крањецова.

Током протеклих година било је, каже, и тешких момената од којих се издваја потпуно затварање прошле године због пандемије вируса корона, када су дијелили пакете са основним животним намирницама.

- Током тих акција смо стварно увидјели колики је наш значај. На почетку је било баш незгодно, јер је све вријеме био присутан страх да се и ти можеш заразити, без обзира на то колико си заштићен. Упушташ се у нешто што ни сам не знаш шта је, а све то како би помогао другоме - казала је Крањецова.

Кроз сјетни осмијех додала је да је посебан осјећај када знаш да си тим људима који нису смјели нигдје излазити донио помоћ, јер у супротном они не би имали шта да једу.

- Поједини моменти тјерају на сузе, попут једне бакице која је једва ходала и није имала ништа осим тог што јој ми донесемо. И она нама опет нешто нуди. Имала је само сок од зове који је она сама направила и приглавке и жељела је да то подијели са нама - казала је Крањецова.

Виртуелна помоћ

С обзиром на то да живимо у времену друштвених мрежа и хуманост је, каже Тијана Стојичић, на неки начин постала виртуелна.

- Често се нешто дијели на друштвеним мрежама а људи не реагују. Најчешће се само дијеле информације а мало ко се одважи да заправо помогне и учини нешто. Потребно је да сви преузмемо личну одговорност кад су такве ствари у питању - казала је Стојичићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.