Малбашић: Рударство и геологија струка високе запошљивости
ПРИЈЕДОР - Рударство и геологија су струке високе запошљивости и извјесне будућности јер се за новим изворима минералних сировина трага широм планете и цијена им расте, изјавио је декан Рударског факултета у Приједору Владимир Малбашић.
"У времену смо преласка на електро аутомобиле како би се смањила зависност од нафте, а само електромобил тражи 13 врста метала. Сектор минералних сировина ако сада нема перспективу, онда не знам када ће је имати", рекао је Малбашић Срни поводом 25 година постојања и рада факултета који 12. маја обиљежава свој дан.
Факултет је у четврт вијека уписало око 450 студената, од којих је 153 дипломирало, 12 магистрирало и шесторо докторирало, свега осам или девет их није запослено, а двије трећине запослених ради у струци.
"Не прође десет дана да неко не назове и тражи инжењера. Тако и ових неколицина који су на бироу имају понуде, али из неких својих разлога нису прихватали послове", навео је Малбашић.
Факултет је интензивирао промотивне активности у сусрет првом уписном року, како онлајн тако и путем билборда, радио реклама, новинских текстова, те организовања инфо штандова на улицама Приједора и Дана отворених врата за тридесетак средњошколаца машинске и електротехничке струке.
"Крајем прошлог и почетком овог мјесеца били смо домаћини георударијаде која је окупила око 200 студената из ЛЈубљане, Вараждина, Загреба, Београда, Бора, Тузле и Приједора. Од рударских факултета с простора бивше Југославије, само Косовска Митровица није била", додао је Малбашић.
Он је подсјетио да у Приједору постоје студијски програми рударство и геолошко инжењерство, да је потребно организационо и технички унаприједити први и други циклус да би се кренуло и у трећи, те да ће у овом мјесецу покренути процес акредитације за програме који имају рјешења о раду и лиценце, а које је још потребно акредитовати.
"Иницирали смо увођење инжењерства заштите животне средине као новог студијског програма. Жељели смо нешто што је мање оптерећено основним природним наукама и гдје ће прва година бити приближно једнака рударству и геологији да бисмо имали проходност након те прве године, да се студенти могу пребацити на било који други, а да не губе годину", појаснио је Малбашић.
Према његовим ријечима, биће то профил који неће бити стриктно везан за једну струку него ће практично имати енциклопедијско знање о свим производним процесима, моћи ће радити у било којој бранши гдје је потребно препознати изворе загађења и управљати рјешењима.
"Демографска кретања нам не иду у прилог и све се образовне установе суочавају са смањењем броја ђака и студената. Осим тог општег проблема, за нашу браншу карактеристично је да немамо средње образовање, због чега већ годинама тражимо да се у средње школе врати рударско-геолошки смјер. Такође се дужи низ година залажемо за то да Влада Републике Српске донесе стратегију управљања минералним сировинама попут сличних докумената у Србији или Хрватској", навео је Малбашић.
Када је ријеч о сарадњи са локалним нивоом власти, Малбашић сматра је потребно одредити се да ли је високо образовање стратешко опредјељење, будући да има доста озбиљне захтјеве за реализацију и организацију.
"За то је потребно испоштовати прописане стандарде у погледу броја студијских програма, наставног кадра, броја студената, корисне површине по студенту, студентског дома и мензе. Издвајања би то била од три до четири милиона марака годишње. За буџет града Приједора половина од тог износа није немогућа мисија, а за другу половину би требало добити подршку на вишим нивоима власти", нагласио је Малбашић.
Малбашић је у Приједору завршио основну и средњу школу, а на Рударско-геолошком факултету у Београду је дипломирао, магистрирао и докторирао. На Рударском факултету Приједор Универзитета у Бањалуци ради од 2000. године, од 2013. је декан и на тој дужности ће бити до краја ове године, а од 2019. је редовни професор.
Од ове године редовни је члан Балканске академије рударских наука која има сједишта у Београду и Софији, а окупља универзитетске професоре и људе са академским звањима у компанијама и јавном сектору из Словеније, БиХ, Србије, Црне Горе, Сјеверне Македоније, Албаније, Грчке, Румуније и Бугарске. Ове године продужен му је мандат и у Одјељењу за геонауке Академије наука и умјетности Републике Српске.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
