Ловци из Источног Сарајева и Будве побратими за вјечност

О српским јунацима и њиховим побратимима често говори и наша народна епика. То је, у ствари, врхунско пријатељство, које подразумијева доживотну узајамну оданост, испомагање, пажњу и поштовање. Оно је било у равни крвног сродства па чак и нешто јаче од њега, попут кумства, а при његовом склапању призиван је Бог и свети Јован. Хајдуци би при том завјету пили вино у ком су помијешали и нешто своје крви. У Црној Гори се мир међу закрвљеним братствима и племенима утврђивао међусобним братимљењем и ку мовањем па је остала и ријеч: "И побратимљени вук неће чинити зло". Побратим је светио убијеног побратима чак и кад је овај друге вјере. Раније су се побратимили претежно појединци, а у новија времена су то све чешће чиниле разне организације, клубови, градови итд.

Једно искрено побратимство међу људима који држе до старе традиције, у тврдој је вјери запечаћено протеклог викенда у Источном Сарајеву. Са пуном свијешћу о узвишености и моралној димензији тог чина, отклањајући и сваку примисао да је у питању тек једна од формалности модерних времена, братимили су се ловци ЛО "Приморје" из Будве и ЛУ "Требевић" из Источног Сарајева. Наиме, Будвани су били у посјети својим пријатељима у Источном Сарајеву и том приликом је њихова, одраније испољена братска блискост, потписивањем свечане повеље и званично дигнута на ниво побратимства. Идеја о томе зачела се током фебруара прошле године, када су Сарајлије биле прелијепо угошћене код ловаца ЛО "Приморје", које је том приликом славило јубилеј, 70 година постојања и рада. Случај је хтио да се њихово овогодишње саборовање поклопило са 130 година постојања домаћег удружења.

Наиме, давне 1894. године формирано је ЛД "Сарајево" у чијем саставу се, као чланством најбројнија, налазила секција "Требевић", са најбогатијим ловним ревиром. Тако је било пуну 101 годину, све док Дејтонским споразумом ловни ресурси те секције нису припали граду Српско Сарајево. Од тада је "Требевић" наставио свој живот и рад као засебно ловачко удружење па је због традиције коју баштини данас најстарије удружење ловаца у Републици Српској и БиХ, али и једно од старијих и у европским оквирима.

Јубилеј

Дакле, овај сусрет и братимљење остаће упамћено и по том изузетно ријетком и значајном јубилеју. Упркос томе, домаћини су овом приликом ипак у први план ставили братимљење са браћом Будванима као изузетно важан догађај.

Све је почело још у петак поподне, у крајње присној и опуштеној атмосфери у ловачком дому на Тврдимићима, гдје су гости били смјештени.

Међутим, до касно се није сједило, јер озбиљни ловци прво размишљају о лову. Већ од четири сата, тог 1. јуна сви су на ногама за предстојећи лов на срндаћа. Неодољиви зов планине је вукао групу за групом да журно залази у њена зелена њедра па су у модро праскозорје сви већ били на својим мјестима. Домаћини су несебично, без оклијевања најбоља мјеста и чеке препустили драгим гостима, који су дошли у пробраном саставу све самих ловачких мајстора, мирне руке и бистрог ока, што ће се ускоро и потврдити. Иако повремени удари вјетра нису обећавали успјешан лов, планином ускоро одјекнуше пуцњи. Од једне групе стиже циркуларна СМС порука: "Код нас је био одстрел", а који трен касније стиже глас са још једне стране: "И код нас". Послије непуног сата јавише да је одстријељен и трећи примјерак, чиме је планирани лов извршен па су и ловци опозвани у базу.

Након доручка и одмора, у изузетно пријатној и динамичној атмосфери, настављено је ловачко друговање уз забавно такмичарске активности, попут спремања котлића итд. Коначно, прије самог ручка приступило се свечаном потписивању повеље о братимљењу од стране двојице предсједника, Јовице Марковића из ЛО "Приморје" и Симе Тушевљака из ЛУ "Требевић". Овом важном чину је присуствовао и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, човјек увијек спреман да подржи ловце. Поводом поменуте годишњице уручене су јубиларне повеље заслужним појединцима и институцијама са обје стране за несебичну подршку развоју и афирмацији ловства. Потом су размијењени и вриједни поклони од којих ће неки сигурно дуги низ година красити ловачке просторије "Приморја" и "Требевића".

Посебан утисак оставило је присуство дугогодишњег пријатеља ЛУ "Требевић", професора Жике Рапаића, једног из плејаде највиших ловачких ауторитета са простора бивше Југославије. Мада добрано притиснут са својих 95 година, цијењени ловни стручњак ипак је дошао да поздрави овај величанствени скуп. Тај ловачки нестор, жива легенда, својевремено руководилац Ловачког савеза СФРЈ и један од главних оснивача Ловачког савеза Републике Српске, био је окружен пажњом и поштовањем које су му млађи указивали.

Пјесма и шала

Послије честитања и здравица спонтано је почела пјесма и шала, уз ерупцију одушевљења. Требало је само видјети све те раздрагане ловџије који се већ ословљавају са драги побратиме. Овај празник ловства одвијао се како је и ред, уз богату трпезу и чашицу биране домаће ракије, али и фина вина које су донијели гости. Тада се присјетисмо да је прије неких 120 година (1905) у Сарајеву формирано и једно побратимство у чијем је поднаслову стајало "Српско против алкохоличарско друштво". Но, руку на срце, треба признати да ловци, као весељаци и умјерени конзументи добре капљице, ипак не би пуно марили за таква побратимства. Из Ловачког дома до касно у ноћ допирала је пјесма и усхићени  повици, шале и смијех, али све са фином мјером.

Свака прича има крај, а све што је лијепо нажалост кратко траје, па су се у недјељно јутро Будвани спаковали за повратак. Ни умор од претходних догађаја није побрисао ведрину њиховог лица. Поздрављање траје више од сата, сви би да још нешто кажу другима, да загрле и потапшу побратима. Види се да ће будућност овом побратимству дефинитивно бити наклоњена. Наравно, већ се уговара и скоро виђење у приморју, чему ће претходити сусрети челника двије општине, односно два града, са циљем сарадње и повезивања, но отом-потом. На крају требало би истаћи и чињеницу да закључено побратимство, уз његовање најблискијих братских односа, има доста шири значај од самог ловства. Није тајна да многи овдашњи, али и страни политички фактори, пријеким оком гледају на било какву прекограничну сарадњу између Црне Горе и Републике Српске и радо би то покварили.

Међутим, исконска повезаност коју ови људи носе у свом срцу  и скоро генетски осјећај припадности истим коријенима, чак и кроз честе крвне везе, не може се ничим побрисати. Тај осјећај у њима се таложио кроз вијекове заједничких страдања и борби против владавине туђина, која нам се ево поново натура.__

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.