Локалне управе игноришу потрошаче

Анита Јанковић Речевић
Локалне управе игноришу потрошаче

БАЊАЛУКА - У 40 општина и градова, иако је прошло дуже од деценију од доношења закона, још нису формирана савјетодавна тијела за заштиту потрошача, док комисије за рјешавање рекламација постоје у тек 35 од 92 јавна предузећа.

Наведено је то у извјештају “Функционисање заштите потрошача” који је креирала Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске.

У документу стоји да, иако је у претходном периоду заштита потрошача унапријеђена, због потешкоћа у имплементацији регулаторног оквира и недовољно искоришћених институционалних и организационих механизама и даље не функционише на начин којим би се у потпуности обезбиједила ефикасна и ефективна заштита потрошача на цјелокупном простору Српске. Ревизори наводе да постоји потреба за унапређењем функционисања система с циљем обезбјеђења вишег нивоа заштите потрошача и њихових права.

- Савјетодавна тијела за заштиту потрошача формирана су у 23 локалне заједнице иако је законски рок за то истекао шест мјесеци након ступања на снагу Закона о заштити потрошача у Српској, који је у примјени од фебруара 2012. године. Посматрано по степену развијености, највише савјетодавних тијела постоји у развијеним и средње развијеним локалним заједницама, односно око три четвртине од укупног броја, с тим да је Фоча пионир. Када су у питању градови, Дервента и Требиње немају савјетодавна тијела - наводи се у ревизорском документу у којем је наглашено да поменута тијела функционишу у тек 12 општина и градова.

Ревизијом је утврђено и да нешто више од једне трећине јавних предузећа која пружају услуге снабдијевања водом, топлотном енергијом, те одржавања чистоће има формирану комисију за рјешавање рекламација потрошача, а пракса показује да се највише приговора грађана односи управо на њихове услуге које су од општег економског интереса.

- За 45 одсто јавних предузећа број приговора у односу на укупан број корисника има тенденцију раста, а вријеме рјешавања потрошачких приговора креће се између једног и 133 дана. Водоводна предузећа, у чијој је структури потрошачких приговора најзаступљенија пријава квара на инсталацијама, у највећем броју случајева рјешавала су приговоре истог дана када је квар и настао - стоји у извјештају Главне службе за ревизију.

Закључили су и да је значајан број удружења за заштиту потрошача, којих је на крају прошле године било десет, недовољно развијен у организационом смислу, те да су активности које спроводе на унапређењу заштите потрошача ограниченог обима.

- Велики број удружења ради са скраћеним радним временом, што утиче на доступност корисницима. Наведено потврђују и подаци из евиденција удружења о приговорима потрошача који показују да се, од укупног броја приговора потрошача, око 80 одсто свих приговора упути сваке године на адресе три иста удружења - стоји у извјештају.

Извршна директорица приједорског Удружења за заштиту потрошача “Дон” Муриса Марић каже за “Глас” да су ревизори били благи те да је ситуација на терену далеко гора.

- Зачуђује ме да су ревизори уопште и нашли 12 локалних заједница у којима савјетодавна тијела функционишу. Нешто раде Бијељина, Угљевик, Лопаре, Приједор и Добој, остали готово ништа. Тамо гдје су тијела и основана је само про форме. Одговорност је на челним људима општина и градова. Предузећа, рецимо, имају рок 30 дана да ријеше рекламацију, а некима су требала 133 дана за то. То је показатељ да и једни и други игноришу потрошаче - рекла је Марићева која је огорчена и на рад појединих колега, наводећи да сва удружења повлаче исти износ новца од ресорног министарства без обзира на резултате.

Арбитража

У ревизорском извјештају се наводи да, иако је законом предвиђено да се арбитражни одбор за потрошачке спорове оснује при Привредној комори РС и Занатско-предузетничкој комори РС, овај механизам заштите права потрошача још није заживио у пракси. Како се наводи, коморе имају надлежност да својим интерним актима уређују питања састава арбитражног одбора, начин избора чланова одбора, начин рада, правила и трошкове поступка пред истим. Привредна комора је донијела предвиђена интерна акта и у неколико наврата расписивала конкурс за избор чланова тог одбора, али нико није исказао интересовање за учешће. У Занатско-предузетничкој комори нису предузимане активности с циљем формирања овог тијела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана