Лажни подаци много коштају пољопривреднике
БАЊАЛУКА - Ембарго на исплату подстицаја лани је у Српској имало 39 пољопривредника који су махом пријављивали лажне податке о засијаним површинама, а колико је подршка значајна домаћим произвођачима свједочи чињеница да их је из године у годину све мање с пасивним статусом.
У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС објашњавају да право на подстицајна средства не могу остварити она газдинстава која имају пасивни статус, а који стичу због почињених неправилности.
- У прошлој години 39 корисника није остварило право на подстицајна средства јер су имали пасивни статус. То су углавном пољопривредници који су давали неистините податке приликом подношења захтјева у претходном периоду и код којих је контролом прије исплате подстицаја утврђена неправилност - рекли су у Министарству пољопривреде.
Додају да се пасиван статус, након утврђених неправилности, изриче пољопривредницима на двије године те да у том периоду газдинства не могу остварити подстицаје по било ком основу.
Истичу да у досадашњој пракси није било трајног искључивања корисника из система подстицаја.
- Број корисника у пасивном статусу из године у годину је све мањи, јер су корисници увидјели своје грешке намјерне или ненамјерне, а поготово сама помисао да неће остварити нити један подстицај током наредне двије године - казали су у ресорном министарству.
Наводе да се најчешћи разлози за изрицање пасивног статуса односе на пријаву нетачних података приликом подношења захтјева за исплату подстицајних средстава.
- Код корисника који су подносили захтјеве за регресирану меркантилну пшеницу, соју, уљану репицу, али и сунцокрет контролама парцела је утврђено да пријављене површине нису засијане тим културама - објаснили су у Министарству пољопривреде.
Предсједник Савеза пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже за “Глас Српске” да политика строжих контрола засијаних површина и уопште пријављених података за добијање подстицаја дају жељени резултат.
- Бенефити подстицаја далеко су већи од ризика који носи лажно пријављивање. Такође, порасла је свијест пољопривредних произвођача, јер у претходном периоду поједине гране због пада вриједности производње не би могле опстати без подршке државе. Подстицаји су за многа газдинства били једино што их је одржавало у животу - рекао је Маринковић.
Он је додао да је и редовност исплате подстицаја, али и већи аграрни буџет допринио томе да пољопривредници одговорније и објективније приступају подношењу захтјева за субвенције али и реализацији подстицајних средстава.
Предсједник Удружења пољопривредних произвођача села Семберије Бошко Радић каже да је већина ратара свјесна да мора достављати тачне податке.
- Они који желе да добију новац знају да морају редовно ажурирати податке и савјесно водити сву документацију - кратко је рекао Радић и додао да је број произвођача који су лани имали пасиван статус занемарљив.
Калкулације
Ресорни министар Саво Минић најавио је строже контроле употребе подстицаја, а Стојан Маринковић каже да сва пољопривредна удружења подржавају ту одлуку.
- Када смо били на састанку с министром у вези с расподјелом аграрног буџета сагласили смо се да контроле морају бити константне и да субвенције треба да остварују они произвођачи који се истински баве пољопривредом, који не калкулишу резултатима, бројношћу грла и засијаним површинама - казао је Маринковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
