Купрешак: У породичној медицини недовољан број специјалиста

"Тренутно у примарној здравственој заштити, односно породичној медицини која постоји у 54 дома здравља /а ту је укључен и одређен дио приватних здравствених установа са 30 до 40 тимова породичне медицине/, раде 702 љекара породичне медицине. Међутим, структура образовања није адекватна", нагласио је Купрешак.

Према његовим ријечима, од тог броја 340 је специјалиста породичне медицине, 290 је доктора медицине, док су тридесетак доктора специјалисти других грана медицине, углавном без доедукације из породичне медицине, што свакако утиче на квалитет здравствених услуга.

Он је истакао да је годишње потребно 150 свршених доктора медицине, а оптимално би било од 200 до 250 да би се намириле потребе за кадровима у здравственом систему.

Купрешак је навео да поједини домови здравља као што су у Шековићима, Чајничу, Милићима, Билећи и Љубињу немају ниједног специјалисту породичне медицине.

"Ријеч је о озбиљном проблему који захтијева брзу акцију", навео је он.

Купрешак је рекао да у је анализи Коморе доктора медицине Републике Српске за период 2013. до 2019. године наведено да је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске одобравало просјечно 97 специјализација за цијели здравствени сектор.

Када је у питању специјализација из породичне медицине, тај број одобрених специјализација је око 75, што не задовољава потребе примарне здравствене заштите. Као добар примјер он је истакао да је у 2020. године забиљежен рекорд од 339 одобрених специјализација.

То, каже, значи да се промијенила политика ресорног министарства када је ријеч о сагласностима на одобравање већег броја специјализација у Српској.

Купрешак је навео да је у развијеним европским земљама просјечан број доктора на 10.000 становника 36, док је у Српској 23.

"Медицинске факултет у Бањалуци и Фочи годишње заврши 127 студената. Ствари је могуће унаприједити ако би се промијенила уписна политика и квоте редовних студената и на тај начин би се ускладиле потребе на тржишта рада и задовољиле потребе у комплетном здравственом систему, посебно у породичној медицини", сматра он.

Према његовим ријечима, младе колеге које заврше Медицински факултет тешко се одлучују за породичну медицину, јер је она, прије свега, клинички мање атрактивна у односу на друге гране као што су кардиологија, гинекологија, педијатрија, те хирургија, а и у материјалмом смислу мање су плате и могућност допунског рада.

"То дјелује дестимулативно на наше младе љекаре да се укључе у специјализацију и програме породичне медицине", навео је он.

Међутим, и активности које је иницирало Удружење у смислу унапређења позиције специјалисте породичне медицине кроз увођење субспецијалистичких програма, којих има око десетак и обухватају дијабетологију, ангиологију и масовне незаразне болести, ови профили љекара нису позиционирани у домовима здравља тако да доктори породичне медицине који заврше субспецијализацију у систематизацијама радних мјеста немају адекватну позицију нити су награђени за свој рад, што их демотивише.

"Апелујемо на Министарство здравља, те Комору доктора медицине, који према новом закону о здравственој заштити креирају развој плана људских ресурса, да се однос броја специјализација за примарни ниво, посебно породичну медицину, те секундарни и терцијални ниво дефинише квотама у смислу 70/30. Већина свршених доктора медицине тренутно настављају своје каријере у болничком сектору због чега ћемо остати без љекара различитих специјалности /педијатара, гинеколога, специјалиста породичне медицине/ у домовима здравља", нагласио је он.

Он сматра и да локалне заједнице треба да покажу мало више бриге за проблеме када је ријеч о људским расурсима у домовима здравља, истакавши да је неопходно да се одреди посебан грант, односно средства како би се финансирале специјализације у пуном износу на нивоима домова здравља јер четворогодишња специјализација кошта дом здравља око 120.000 КМ.

Купрешак каже и да ову професионалну структуру и њихову позицију требају сачувати и руководиоци здравствених установа примарног нивоа кроз различите видове материјалних и нематеријалних награђивања како би се дало на њиховом значају и додатно мотивисало за свакодневни тежак рад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.