Кревети из сиве зоне умањују туристички рекорд Српске!
БАЊАЛУКА - Туризам је једна од ријетких привредних грана у Српској која послује позитивно, а за осам мјесеци ове године остварено је 36.000 ноћења више него у истом периоду лани. Међутим, чињеница је да би истински рекорд срушили када би и кревети из сиве зоне доспјели у званичну статистику.
Прошла година за туризам Српске била је рекордна, а судећи према званичној статистици ова сезона биће уписана златним словима у туристички календар.
- Овогодишња туристичка сезона у Републици Српској могла би бити завршена са рекордних милион и по туристичких ноћења - рекао је министар трговине и туризма РС Денис Шулић, подсјетивши да у Српску најчешће долазе гости из Србије, Хрватске, Црне Горе, Аустрије и Њемачке.
Он је нагласио да су управо то циљна тржишта од којих Српска жели да извуче максимум те додао да су Бањалука, Требиње и Фоча и даље дестинације које су најзанимљивије туристима.
Руководилац сектора за промоцију туризма у Туристичкој организацији РС Марко Радић рекао је за “Глас Српске” да разлог за овакав резултат лежи у чињеници да су активности засноване на боравку у природи, очувању животне средине и заштити биодиверзитета, гастрономији, пјешачењу, бициклизму, планинарењу и слично добиле на значају у периоду послије короне и тренд су у свијету.
- Код нас се туристичка понуда заснива управо на томе. Дио смо тог европског тржишта, а половина свјетских долазака је базирана у Европи - рекао је Радић.
Међутим, истиче да подаци којима се располаже представљају минимална, а не потпуно релевантна кретања туриста, јер нема евиденције броја долазака и ноћења у приватним апартманима, а други разлог је неадекватно пријављивање у осталим категоријама смјештаја.
- Статистика је базирана на броју од око 13.000 кревета, али незванично са апартманима их има око 24.000. Подаци којима располажемо су везани за категорију “Хотели и сличан смјештај” у проценту од 91,44 одсто, док исти имају искориштеност смјештајних капацитета у 2023. години у просјеку око 15 одсто, што је у границама невјероватног за пословање - наводи Радић.
Повлачећи паралелу између Српске и региона, наводи да процентуална заступљеност приватног смјештаја у региону у укупној статистици варира од 50 до 60 одсто.
- Не рачунајући на малу пријављену искориштеност смјештајних капацитета у категорији “Хотели и сличан смјештај”, ни на скоро потпуно одсуство података везаних за кампове, али узимајући у обзир скоро једнак број пријављеног и непријављеног смјештаја, те искуства из комшилука, и узимајући проценат дупло мањи него код њих (30 одсто), ми би на очекиваних 1,2 милиона ноћења на крају године требало да имамо пријављено између 300.000 и 400.000 ноћења само од “стана на дан”. То нас доводи до заиста рекордног броја - истакао је Радић.
Конкретно, када је ријеч о смјештају “стан на дан”, Вишеград је донекле успио да стане у крај сивој зони.
- Углавном су сви објекти “стан на дан” пријављени кроз уговор, али проблем јесте то што статистика не води званичну евиденцију колико је ноћења конкретно у тим објектима. У сарадњи са локалном инспекцијом та област је доведена у ред. Међутим, власници таквог смјештаја и даље имају простора да не пријављују сваког госта и ту има сиве зоне, односно ту се прави разлика колико су они гостију евидентирали, а колико их је заиста било - рекао је за “Глас” вршилац дужности директора Туристичке организације Вишеград Бранислав Андрић, нагласивши да ће измјене закона о боравишној такси идуће године сигурно и овај сегмент довести у ред.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
