Кошарац: "Balkan Solar Summit" ће дати одговоре на многа питања

Истакао је у интервјуу и да ће БиХ морати мобилизирати све потенцијале обновљивих извора, а како би остварила свој циљ, те у коначници досегла и карбонску неутралност до 2050. године. 

Кошарац је рекао да је велики значај одржавања стручних скупова који су посвећени енергетским темама, као што је конференција "Balkan Solar Summit", која се одржава под покровитељством Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, и која ће на једном мјесту - у Банском двору, у Бањалуци, окупити најеминентније стручњаке и кључне актере из соларног сектора.

Бањалука ће 9. и 10. фебруара бити центар соларне индустрије, јер се одржава "Balkan Solar Summit". 

Каква су Ваша очекивања од ове велике бизнис конференције, посвећене соларној индустрији и соларној енергији?
 

КОШАРАЦ: Догађаји попут „Balkan Solar Summitа" су од великог значаја за све учеснике у енергетском сектору, али и за друштво у цјелини. 

На једном мјесту окупиће се не само домаћи, већ и стручњаци и колеге из региона. Сигуран сам да сви дијелимо став о важности декарбонизације сектора енергетике, односно дефинисању најбољег пута за реализацију енергетске транзиције, у којем соларна енергија има своју неизоставну улогу.  

Енергетика је препозната као топ сектор и развојна шанса у Републици Српској и Федерацији БиХ, о чему свједоче и напори ентитетских институција да кроз своју легислативу и стратешке планове прате нове трендове и унапређују могућности у овој области. Стручни скупови попут ''Balkan Solar Summitа'' и ''Самита енергетике Требиње'' доказ су озбиљне посвећености институција Републике Српске да на адекватан начин промовише велике потенцијале у области енергетике. 

О томе најбоље свједочи податак да је у прошлој години из БиХ извезена електрична енергија у вриједности од једну милијарду КМ. 

Велики је изазов за све земље, а посебно за БиХ, дефинисати најбољи правац декарбонизације енергетског сектора, посебно имајући у виду да нам у сљедећих неколико година предстоје радикалне промјене економије, гдје очекујемо да ће се из темеља мијењати не само енергетска, већ и транспортна, али и телекомуникациона инфраструктура. 

Али ово је незаустављив процес и на нама је да заједнички одредимо најбољи начин како се у исти укључити и како њиме управљати.
 Зато је важно окупити се на догађајима попут овог, подијелити искуства и знања, добре праксе, идеје и иновације. 

Очекујем да ће догађај отворити, али и дати одговоре на многобројна питања и да ћемо доћи до квалитетних закључака у циљу дефинисања даљњих корака до остварења задатих нам циљева. Зато бих позвао све заинтересоване, од представника институција, произвођача, инвеститора, представника струке и науке, до грађана да учествују у овом догађају и дају свој допринос.  

Сигурни смо да ће „Balkan Solar Summit" наћи своје заслужено мјесто у важним енергетским догађајима у региону, те дајемо пуну подршку организатору да исти постане традиционалан и да се поново окупимо сљедеће године како бисмо разговарали о важним енергетским темама.

БиХ је једна од потписница Софијске декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан, о чему ће бити више говора током првог панела на „Balkan Solar Summitу". 

Да ли се испуњавају обавезе, проистекле из те декларације, посебно када је у питању прилагођавање регулативе и мјера подстицаја у вези производње енергије из обновљивих извора?
 

КОШАРАЦ: Исказали смо јасан став да пратимо трендове ЕУ, превасходно кроз Уговор о успостави Енергетске заједнице, али и кроз остале споразуме које смо у протеклом периоду потписали. 

Софијска декларација о Зеленој агенди за Западни Балкан је засигурно једна од најважнијих међународних обавеза, којом смо исказали снажно опредјељење за усклађивање са амбициозним циљевима ЕУ, за енергетском транзицијом и климатском неутралношћу до 2050. године. 
Неке од главних мјера ове декларације односе се управо на повеćање удјела обновљивих извора енергије и обезбјеђивање неопходних услова за инвестирање. 

Ми активно радимо на испуњавању услова да се то и оствари. На 19-том и 20-том састанку Министарског савјета Енергетске заједнице усвојене су одредбе из четвртог енергетског пакета Чиста енергија за све Европљане, на чијој транспозицији и имплементацији ужурбано радимо. 

Када је област обновљивих извора енергије у питању, најважнија је свакако директива о промоцији употребе енергије из обновљивих извора.   У циљу испуњавања одредби директиве, већ су предузети важни кораци. Народна скупштина Републике Српске је у фебруару 2022. године усвојила нови Закон о обновљивим изворима енергије. 

У Федерацији БиХ је усвајање предметног закона у финалној фази. Закони су максимално усаглашени један у односу на други и у њима су транспоноване најважније одредбе директиве о промоцији употребе енергије из обновљивих извора. 

Закони уводе нове, тржишно оријентисане механизме подстицаје, типа „feed-in-премије" и „аукције". Оба ентитетска закона по први пут уводе и нове актере на тржишту, тј. појам купца произвођача - просумера, гдје су као подстицајни механизми предвиђена нето мјерења и нето обрачуни. 

Закони такође препознају концепт заједница обновљиве енергије, за које је предвиђено да могу вршити производњу, складиштење, потрошњу и продају електричне енергије на тржишту.  

Поред наведеног, ради се и на изради Интегрисаног енергетског и климатског плана БиХ за период до 2030. године (НЕЦП БиХ) и ентитетских енергетских и климатских планова, који ће дефинисати циљеве, као и детаљне политике и мјере за ову област у БиХ, те увођењу Система ЕУ о трговању емисијама (ЕУ ЕТС).

Колико су потенцијали обновљивих извора, као што је соларна енергија, важни за енергетску стабилност и просперитет државе, привреде и заједнице?

КОШАРАЦ: Соларна енергија је јако важна из више аспеката. На првом мјесту су свакако наше обавезе које произилазе из Уговора о успостави Енергетске заједнице, а које се тичу промоције употребе енергије из обновљивих извора. 

Недавно је усвојен још амбициознији циљ повећања удјела обновљивих извора енергије у финалној потрошњи енергије. Како би остварила свој циљ, те у коначници досегла и карбонску неутралност до 2050. године, што је такође наша обавеза, БиХ ће морати мобилизирати све потенцијале обновљивих извора. 

Нови ентитетски закони о обновљивим изворима енергије кроз нове моделе – просумере дају могућност да се и грађани по први пут укључе у ове важне активности. 

Просумери не само да могу допринијети остварењу циља и испуњавању формалних обавеза БиХ, они такође омогућују нашим грађанима да преузму активну улогу на тржишту и постану власници властите енергије, што је важна развојна прилика за друштво уопште. 

Кроз израду НЕЦП-а и његову компоненту која се односи на обновљиве изворе, ми смо, између осталог, предвидјели различите мјере за просумере, како за подстицање тако и за олакшавање процедура исходовања дозвола за  постројења просумера. 

Соларна енергије је свакако најлогичнији избор за мале пројекте, тако да вјерујем да ће у скорије вријеме бити све више оваквих иницијатива. 

Све ово ће створити добре прилике за производњу из домаћих ресурса, развој индустрије, те посљедично довести и до смањења увоза, отварања нових радних мјеста и раста стандарда грађана. 

Требамо имати у виду да су се БиХ, земље у окружењу, ЕУ, као и многе друге регије у свијету, током претходне двије године, суочиле са наглим порастом цијена енергената. 

Актуелна криза је само још једном показала важност инвестирања у обновљиве изворе енергију и изградњу нових капацитета, како ради енергетске независности, али и како бисмо искористили значајан потенцијал који имамо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.