"m:tel" покренуo кампању "Не затварајмо очи. Заштитимо дјецу на интернету"

Међутим, као и свако друго социјално окружење, он може бити и мјесто угрожавања и узнемиравања, што нарочито погађа дјецу и младе, а како би заштитила ову рањиву групу компанија "m:tel" покренула је кампању под називом "Не затварајмо очи. Заштитимо дјецу на интернету".

Ова друштвено одговорна кампања, која се спроводи уз партнерску подршку УНИЦЕФ-а и "Плавог телефона", за циљ има, како је истакнуто на јучерашњој конференцији за новинаре у Бањалуци, да превентивно дјелује и заштити дјецу на интернету. 

Будући да живимо у дигиталном добу, те да смо савременици огромних и брзих промјена које ово доба доноси, нарочито у смислу комуникације, у том процесу важно је водити рачуна о најмлађим и њиховој безбједности и добробити.

Генерална директорица компаније "m:tel" Јелена Триван истакла је да је интернет постао простор са којег вреба велика опасност за сву дјецу. 

- Оно што још више забрињава јесте недостатак свести родитеља и педагошког особља о томе шта је опасно на интернету, како се заштитити и како едуковати себе и дете да не дође у опасност - истакла је Триванова. 

Рекла је да ова кампања треба да буде иницијална каписла, након чега ће бити спроведен низ едукација широм БиХ, додајући да је "m:tel" у неким школама уградио софтвере који онемогућавају приступ забрањеним садржајима. 

У тестном периоду је, нагласила је она, чак 67 одсто улазака на интернет, и дјеце и наставника, било на недозвољене садржаје.

- Иако би телеком оператер требало да буде најзаинтересованији за профит и у том смислу за продају што више телефона, услуга, интернета, ми се са тим не слажемо. Сматрамо да испред профита треба да буде здравље и ове генерације и оних које долазе, пре свега ментално здравље које је озбиљно угрожено начином на који у овом тренутку функционише интернет - рекла је Триванова.

Шефица Одјељења за комуникације УНИЦЕФ-а у БиХ Нинета Поповић рекла је да ће УНИЦЕФ у сарадњи са невладиним организацијама и властима настојати да подржи унапређење механизама превенције и рада са жртвама насиља.

- Не можете одвојити онлајн насиље од породичног насиља и занемаривања вршњачког насиља у школама. Наше друштво, нажалост, показује превелику толеранцију према различитим облицима насиља, а посао свих нас је да укажемо на то да морамо имати нулту толеранцију према свакој врсти насиља - рекла је Поповићева.

Директор Удружења "Нова генерација" и координатор "плавог телефона" Саша Рисојевић казао је да је за 11 година, колико постоји овај телефон, регистровано 70.000 позива дјеце.

- Само прошле године било је 18.000 позива дјеце. Ми седмично упутимо једну пријаву за онлајн насиље. То значи да је било 56 пријава током прошле године и да је обухваћено више од 100 дјеце - рекао је Рисојевић.

Како каже, позиви су најчешће због проблема у менталном здрављу, депресије и анксиозности, а проблематично је и то што је у посљедње двије године регистрован нагли раст броја позива који се односе на суицидне намјере.

- Прије пандемије вируса корона имали смо један такав позив мјесечно. Данас у току дана имамо од два до три позива који се тичу овог проблема - рекао је Рисојевић.

СТАТИСТИКА

Истраживања која су рађена у БиХ, а по иницијативи Регулаторне агенције за комуникације и УНИЦЕФ-а у БиХ, показују да 93 одсто дјеце живи у домаћинствима са паметним телефоном, а већина и са компјутером те смарт ТВ-ом, те су им сви ти уређаји у великој мјери на располагању. 

Такође, свако друго испитано дијете млађе од 11 година изјавило је да посједује профил на некој друштвеној мрежи, а само десет одсто основаца и 3,6 одсто средњошколаца комуницира са родитељима када је у питању прихватање захтјева за пријатељство на друштвеним мрежама. 

Сваки десети средњошколац је рекао да је послао своју фотографију или видео особама које не познаје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.