Коцка донијела скоро 70 милиона
БАЊАЛУКА - Док су многи привредници у Српској у вријеме пандемије вируса корона били приморани да ставе кључ у браву, кладионице и коцкарнице нису имале тај проблем, јер оних који су на тај начин одлучили да окушају срећу није мањкало што потврђује и приход од коцке који је скочио за чак 40 одсто.
Да је тако потврдили су и у Републичкој управи за игре на срећу наводећи да је приход од накнада за приређивање игара на срећу, наградних и забавних игара и пореза на добитке од игара на срећу у 2021. години износио чак 68,24 милиона марака.
- Приход је у односу на годину раније повећан за 39,60 одсто, јер је тада убрано 48,88 милиона марака по том основу - навели су у Републичкој управи.
Поред тога, број приређивача није се мијењао у претходне двије године, јер је одобрење за приређивање игара имало по 35 приређивача.
Економисти појашљавају да је са једне стране пандемија утицала на раст и развој коцкања и клађање, али и модерно друштво.
- Имамо дигиталне апарате и манипулације од стране медија, односно рекламирање тих активности, на које се раније гледало као на порок. Данас је опште прихватљиво да се људи коцкају и кладе - казао је економиста Александар Љубоја.
Појашњава и да многи данас настоје да лако дођу до новца који им је потребан, док има и оних који се коцкају и кладе из досаде.
- Пандемија је довела до вишка времена код појединих људи па су почели из доколице коцкати. Поред тога, ми смо у дигиталној ери, па људи не морају нигдје да иду, јер сједећи код куће искушавају срећу. То је један друштвени порок, који је по новим нормама, постао опште прихватљив – навео је Љубоја.
Када је ријеч о прогнозама, Љубоја наводи да ће ова индустрија наставити да се развија, те да ће, ако не буде законских ограничења од стране државе, коцкање и клаћење постати још распрострањеније.
Исти став имају и социолози који наводе да се економија промијенила јер је на тржишту све више забаве и услуга, а све мање производње и стварања нових вриједности.
- У вријеме пандемије и лоше економије људи проналазе најлакше начине да зараде. Данас је постала опсесија да се са што мање рада доше до новца. То је својствено човјеку. Зато се игра на срећу толико и раширила - рекао је социолог Иван Шијаковић и додао да су занатске радње које су раније биле на сваком кораку сада замијениле коцкарнице и кладионице.
Шијаковић је рекао да се друштво мора навикавати на тај тренд, јер је клађење и коцкање присутно на сваком кораку, 24 сата дневно.
- Више то не можемо посматрати као нешто лоше. То се једноставно шири. Можемо посматрати да је лоше што немамо и других врста економија, као што је производња електричних аутомобила, “ТриД” штампача и других које су у свијету актуелне - закључио је Шијаковић.
Није више порок
Иван Шијаковић навео је да се клађење и коцкање више не може посматрати пороком јер постаје дио живота, рада и економије.
Шијаковић наводи да се свијет промијенио, те да би, ако би коцкање и клађење сматрали пороком, а цијели свијет се тиме бави, били ван свјетских и историјских токова и трендова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
