Климатске промјене могу деградирати вриједности културног насљеђа
САРАЈЕВО - Комисија за очување националних споменика упозорила је да би смањење или нестанак водостаја ријека деградирало вриједности културног насљеђа, наводећи да БиХ има насљеђе на води од међународног значаја, у које спада и ћуприја у Вишеграду.
Из Комисије су навели да климатске промјене, међу које спада и смањење или нестанак водостаја, могу деградирати вриједности културног насљеђа не само оно што је оку видљиво, већ би и њихова вишевјековна континуирана намјена била промијењена, као и асоцијативне и симболичке вриједности које има за друштво.
Директан негативан утицај трпјела би добра која се налазе на сливовима ријека, али би било угрожено и остало насљеђе као дио једног органског окружења, указали су из Комисије поводом 18. априла - Међународног дана споменика и локалитета.
Тема овогодишњег обиљежавања је "Промјене насљеђа" /Херитаге Цхангес/, са фокусом на утицај климатских промјена на културну баштину. Из Комисије су подсјетили су на Листу свјетског насљеђа Унеска уписани Стари мост и Стари град Мостар и Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, као и добра са Тентативне листе Унеска.
Истакнуто је да су климатске промјене један од највећих проблема у 21. вијеку, са којима се суочавају, како природна, тако и културна добра свјетске баштине. "Овај дан представља прилику да се утиче на јачање свијести јавности о разноврсностима, али и рањивости културног насљеђа у БиХ, те настојањима која су потребна да би се оно заштитило и сачувало", наглашавају у Комисији.
У саопштењу је истакнуто да је културно насљеђе, које чине културно-историјски споменици, археолошки локалитети, историјске грађевине, као и културни крајолици директно изложено бројним ризицима изазваним климатским промјенама, попут подизања нивоа мора и океана, учесталих поплава, повишеног ниво влажности ваздуха и тла, олујних вјетрова, суше, дезертификација, ерозије и другог.
Негативни ефекти климатских промјена углавном се уочавају као оштећења структура и материјала од којих су изграђени историјски објекти и локалитети будући да су историјске грађевине порозније у односу на данашње, као и деградација руралних предјела од културног значаја, те такозваних рањивих заједница. Многи споменици и локалитети, кажу у Комисији, имају вишеслојну историју и важност која захтијева инклузивне приступе, а култура и културна баштина могу да допринесу постизању укључивог и одрживог развоја.
Основни циљ заштите културног насљеђа су очување његовог квалитета и вриједности, продужетак трајања и заштита материјалне грађе, јер само они културно-историјски објекти и локалитети који су у очуваном стању могу да буду отпорнији на негативне утицаје климатских промјена, закључено је у саопштењу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
