Климатолог Жељко Мајсторовић: Климатски екстреми одговор Земље на оно што ради човјек

Флора и фауна уче како се постепено прилагодити новонасталој ситуацији, а питање је да ли ће и човјек успјети у томе. Ипак, Земља ће опстати, казао је пензионисани климатолог Жељко Мајсторовић, али је упитно хоће ли и човјек ако праведно не распореди расположиве ресурсе што је нужно за одрживи развој, а о чему се говори и у Париском споразуму о климатским промјенама потписаном 2015. године.

Самостални савјетник за примјењену метеорологију и климатологију Мајсторовић подсјетио је како прича о климатским промјенама почиње појавом првог парног строја у 19. стољећу, након чега долази до континуираног повећања емисије угљендиоксида и других стакленичких плинова у атмосферу.

- Прилагођавање и спречавање климатских промјена - Паришким споразумом, из којег су се Сједињене Америчке Државе (САД) формално повукле за вријеме мандата бившег предсједника Доналда Трумпа, па се вратиле за вријеме мандата предсједника Јоеа Бидена, све земље су се обавезале на заустављање раста емисија стакленичких плинова који се сматрају главним узрочником загријавања Земље.

Ипак, подсјетио је Мајсторовић, споразум је демократичан и свакој земљи оставља могућност да акцију прилагоди својим могућностима, односно да богатије земље финансирају и помажу неразвијене земље у том погледу.

Као глобална акција, она се разликује од земље до земље. Највише напора улажу европске земље, које имају одговор и кроз програме политичких странака (зелени).

С друге стране, Босна и Херцеговина се не може похвалити учињеним у протеклом периоду с обзиром на то да још увијек није уређена законска регулатива којом би била омогућена ефикаснија акција. З

Земље у окружењу, које као и Босна и Херцеговина нису превише богате и немају капацитете Европе, ипак настоје радити у том погледу и прилагодитизаконодавство у складу с обавезама прописаним Споразумом из Париза.

У Босни и Херцеговини постоје спорадичне и приватне акције у погледу енергетике (вјетроелектране, мини хидроелектране, соларне електране…), али је потребно дати одговор на државном нивоу како би се постигли ефикаснији резултати с обзиром на то да је ријеч о глобалном проблему.

”Ту постоје два аспекта. Један аспект је прилагођавање климатским промјенама, други аспект је спречавање климатских промјена. Прилагођавање значи то да су климатске промјене присутне, да већ утичу на многе ствари и да људи требају кроз разне аспекте да се прилагоде, у погледу пољопривреде, наводњавање, избор нових сорти које се боље прилагођавају суши… и друге агротехничке мјере.

Када су у питању енергетика, обични људски живот, излазак на улицу, може се итекако одговарајућим упутствима, савјетима, понашањем, прилагодити“, рекао је Мајсторовић.

Што се тиче спречавања климатских промјена, појаснио је он, то значи смањивање емисије стакленичких плинова у атмосферу. У том погледу највећу одговорност имају и највећи загађивачи на свијету (Кина, САД…), односно државама које имају и највеће могућности да своје ресурсе прилагоде. Осврнуо се и на утицај рата у Украјини на енергетски сектор и прилагођавање кориштењу одређених ресурса (угаљ, плин..), односно политички и економски утицај на енергетски сектор па самим тим и климатске промјене.

”Акција није јединствена, али ипак тече у цијелом свијету. Ми бисмо требали да се прилагодимо томе.

Прилагодити се и умањити штете које већ постоје и које су посљедица глобалног загријавања које непрестано напредује. Спречавање климатских промјена значи што мање емисије стакленичких плинова у атмосферу“, рекао је Мајсторовић. - Планета Земља ће опстати, питање хоће ли и човјек - Подсјетио је на различите ставове који постоје у свијету да ли је све ово што се дешава посљедица људске активности.

”Земља је један огромни сложени термодинамички систем који има и своје одговоре на све те изазове. Чињеница је, и поред свих појава суше, сјече, искориштавања шуме, да истраживања задњих година показују да зелена маса у цијелом свијету, захваљујући повећању угљендиоксида у атмосфери, напредује, јер биљке из атмосфере користе угљендиоксид за своје потребе, а емитују кисик који је потребан људима, животињама и другим организмима који зависе од кисика“, рекао је Мајсторовић.

Ријеч је о веома сложеном процесу, али је чињеница да у великој мјери човјек утиче на климатске промјене. Поставља се низ питања у том погледу, шта ће се десити на крају, колико ће акција бити ефикасна, колико ће расти средња температура на глобалном нивоу…

Један од циљева Паришког споразума је задржати средњу температуру на 1,5 до два степена за сљедећих стотину година. ”Шта ће бити видјет ћемо. Зависи пуно од те акције и од тога колико ће сама планета Земља моћи да одговори на те изазове.

Она је исто тако живи организам. Сав тај живи свијет на планети и термодинамика саме планете, атмосфера, хидросфера, копно… они имају своје одговоре. На крају крајева, ове све непогоде које нам се дешавају, оне су посљедица управо тих температурних разлика и вишка топлинске енергије у атмосфери. На тај начин се Земља ослобађа. 

Тај процес води и сама планета Земља. Нажалост, те непогоде се лоше одражавају и на човјека и на живи свијет иначе, поготово суше, поплаве…”, рекао је Мајсторовић. Истакао је како је ту ријеч и о опстанку људске врсте и многих живих организама.

 “Планета ће преживјети. Исто као што је преживјела својевремено прије 60 милиона година када су диносауруси нестали. Дошли су нови живи организми, нови склоп који се прилагодио новим условима и ево због тога смо и ми данас на планети. Многи живи организми, па и човјек, питање је да ли ће моћи опстати у тим неким новим условима, а планета Земља ради своје“, рекао је Мајсторовић.

Додао је како ће опстати они који се прилагоде.

”Иначе, Паришки споразум у себи садржи највише ставки које се односе на одрживи развој. Одрживи развој не значи само климатске промјене него и хоћемо ли ту потрошњу ресурса, укључујући енергију и све остало довести до границе одрживости, односно колико може Земља планета да произведе.

Ако будемо трошили више него што то може да се произведе, самим тим идемо ка пропасти. Земља ће преживјети како тако, али шта ће бити с нама?“, упитао је Мајсторовић. Самим тим, евидентно је да је за одрживи развој нужан праведнији распоред ресурса. - Истраживање: Раст средње температуре у новом 30-годишњем циклусу

- Мајсторовић који бави истраживањима и писањем чланака о климатским промјенама, подсјетио је како је 2020. завршен 30-годишњи климатски циклус (1961.-1991.) који су климатолози узимали као базни за истраживања. Самим тим и Мајсторовић ради истраживање о климатским промјенама у Босни и Херцеговини уз поређење два циклуса (од 1961. до 1990. са оним од 1991. до 2020.) Чињеница је да што се тиче температуре, појаснио је климатолог Мајсторовић, овај нови циклус има средњу температуру већу за степен до степен и по, што је потврдило прогнозу из претходног циклуса.

Подсјетио је да је свјетска акција почела заправо 1991. године када је донесена Конвенција Уједињених нација (УН) о климатским промјенама те да су се тадашња предвиђања и остварила. ”Средње температуре непрестано расту.

У Сарајеву је просјек био 9,5 степени (1961.-1990.), а сада нови 30-годишњи циклус (1991.- 2020.) подразумијева 10,6. Највеће повећање показује перипанонски дио, тај пријелаз од равнице према брдима: Бањалука, Градачац, Бихаћ, Тузла… Ту је повећање највеће и имамо мјестимично повећање и до два степена. Најмање повећање се показује у Херцеговини. То је интересантно, само тамо је и иначе топло“, појаснио је Мајсторовић.

Осврнуо се и на падавине додавши како постоји разлика. Наиме, у средишњем планинском дијелу показује минимално повећање годишње у односу на претходни циклус, док у Семберији и панонском дијелу показује стагнацију.

”Што се тиче Херцеговине, иако је најмањи пораст температуре, што се тиче падавина, показује дефицит. Иако је Херцеговина кршевита, што се тиче падавина, с обзиром на то да тамо стижу влажне морске масе које се сударају с нашим планинама, Херцеговци имају доста велику суму падавина“, рекао је Мајсторовић.

Додао је како екстреми доносе да количина падавина није равномјерно распоређена у БиХ, али и глобално, па је примјетно да на једној страни постоје поплаве, а на другој суше.

”И једно и друго су негативне појаве које утичу на економију, пољопривреду, енергетику, а да не говоримо о води. И енергетика и водопривреда, а и обично снабдијевање градова водом долази у питање.

Није тако лоша ситуација као сад у Италији, која је заиста катастрофална. Врло је близу нас. Сљедеће године могло би донијети и нама проблеме. Дакле, ријеч је о прилагођавању, ми прије свега ту имамо обавезу. Може се пуно тога урадити унапријед“, закључио је Мајсторовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.