Камп велика шанса за осамостаљење дјеце са специфичним обољењима: Уз вршњаке ни терапије не падају тешко

Иако је раније планирано да овакви кампови буду реализовани у Српској, корона је на тренутак стала на пут тој идеји, али није потпуно помрсила конце надлежнима који тренутно размишљају како да на најбољи могући начин организују камп рехабилитације за дјецу са малигним обољењима, дијабетесом и ријетким болестима.

Искуства малишана који су већ боравили у сличним камповима најбоља су потврда да је ово идеја која треба да заживи и окупи што више дјеце.

Мајка тринаестогодишњег Петра из Бањалуке, који болује од дијабетеса, Зорица Подрашчанин испричала је за “Глас Српске” да је њен син већ неколико пута боравио у кампу са другом дјецом којој су бројање угљених хидрата и мјерење шећера свакодневица.

- Ти кампови су сјајно били организовани, ту су били љекари и сестре, али у сасвим другачијем амбијенту, далеко од амбуланти и болница. Дјеца се упознају, једни другима помажу, уз дружење имају и едукације. Два пута сам била са сином, а сада, каже, уколико буде ишао поново, жели да иде сам. Када смо се вратили са посљедњег кампа, он је почео сам да броји угљене хидрате, дозе инсулина, да мјери шећер - казала је Подрашчанинова.

Да се у камповима дјеца осамостаљују потврђује и специјалиста педијатар, субспецијалиста ендокринолог Гордана Букара Радујковић, истичући да на овај начин дјеца обољела од дијабетеса стичу храброст да путују. Букара Радујковић, која је и предсједница Удружења “Одрасли за дјецу РС”, истиче да у камповима дјеца проводе вријеме практикујући здрав начин живота, слушајући едукације о хипохгликемији те у шетњи са вршњацима.

- Из земље са ниским ризиком прешли смо у земљу са средњим ризиком и око 500 дјеце у Републици је обољело од дијабетеса - казала је Букара Радујковић, нагласивши да дјеца уче једни од других у камповима како функционишу инсулинске пумпе и све остало.

Искуства са боравком малишана у камповима имају и у Удружењу родитеља дјеце обољеле од малигних болести “Искра”, а предсједница тог удружења Дијана Берић рекла је да је значај оваквих програма немјерљив.

- Дјеца су заједно у природној средини, друже се, имају богат садржај, од спортских активности, шетњи, гимнастике, до едукативних радионица и забавних вечери. Рађају се пријатељства за цијели живот - казала је Берићева.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС навели су да је планирано да Јавни фонд дјечије заштите сноси трошкове и да се камп реализује као право из дјечије заштите. Министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић раније је истакао да они који болују знају да није ствар само у лијечењу, већ и у социјалној и емоционалној подршци, прије свега дјеци, али и њиховим родитељима.

Према подацима ресорног министарства, неки од циљева програма који би требало да обухвати око 370 дјеце и пратиоца су психосоцијално оснаживање дјеце и родитеља кроз едукацију и контакте са дјецом са истим и сличним здравственим проблемима, смањење учесталости броја хоспитализација, дужина боравака у болници, употреба лијекова и продужење мирних периода без погоршања симптома.

Из Јавног фонда за дјечију заштиту РС раније је наведено да је новац за пројекат обезбијеђен те да је план да камп почне у септембру.

Подршка љекара

Гордана Букара Радујковић је истакла да приликом организације кампова за обољелу дјецу треба водити рачуна да ту буду и њихови љекари.

- За тих неколико дана, колико камп траје, упознамо дијете у другачијим околностима, у природном окружењу. Када се сретнете с пацијентом у неком другом амбијенту, мимо болнице и дате му савјете и објасните све, нема тог стреса и грча као у болници - истакла је Букара Радујквић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.