Како се издаје дигитална имовина и шта је то бијели папир?
Ако посматрамо Републику Српску, измјенама закона о тржишту хартија од вриједности и спрјечавању прања новца и финансирања терористичких активности уведена је могућност пружања услуга у вези са дигиталном имовином, о којој је било ријечи у претходним чланцима овог серијала.
Издавање дигиталне имовине (нпр. нове виртуелне ваулуте) и даље није могуће, у складу са примјењивим законским прописима, али осврнућемо се на Републику Србију у којој је издавање дигиталне имовине дозвољено и могуће. Како се издаје дигитална имовина у Србији?
Као прво, битно је напоменути да издавалац дигиталне имовине може бити како домаће тако и страно: физичко лице, правно лице па чак и предузетник. Издавање дигиталне имовине је дозвољено без обзира да ли је за њу сачињен и//или одобрен бијели папир. У колико је за исту сачињен и одобрен бијели папир иста се може оглашавати (као и у пар случајева предвиђеним Законом о дигиталној имовини, иако за исту није сачињен и одобрен бијели папир).
Закон прави подјелу на двије врсте дигиталне имовине, а то су: виртуелне валуте и дигитални токени. Уколико је предмет издавања виртуелна валута, надлежни орган за одобрење бијелог папира је Народна банка Србије, која је за потребе провођења законских одредби донијела и подзаконски акт: Одлуку о спровођењу одредаба закона о дигиталној имовини. Уколико је предмет издавања дигиталин токен, надлежност за одобрење бијелог папира повјерена је Комисији за хартије од вриједности, коај је за потребе одобравања бијелих папира усвојила и Правилник о бијелом папиру И накнадном бијелом папиру.
Када говоримо о издавању дигитлане имовине оглашавањем иницијалне понуде (ИЦО), за коју је неопходан бијели папир, можемо рећи да је сам поступак сличан ИПО поступку - јавној продаји акција компаније којом она прикупљањем капитала прелази из форме затвореног акционарског друштва у отворено, па можемо рећи да је оглашавање иницијалне понуде везано за издавање дигиталне имовине у суштини ИПО поступак који је прилагођен блокчејн технологији.
У складу са чланом 20 Закона о дигиталној имовини Србије бијели папир садржи:
1) податке о издаваоцу, укључујући и главне учеснике у дизајнирању и развоју дигиталне имовине;
2) детаљан опис разлога за иницијалну понуду и намене средстава прикупљених иницијалном понудом;
3) податке о дигиталној имовини која се нуди, укључујући детаљан опис права и обавеза који проистичу из дигиталне имовине, податке о секундарном трговању дигиталном имовином, као и податке о количини (броју јединица) дигиталне имовине која се нуди, односно о начину одређивања количине дигиталне имовине која се нуди;
4) детаљан опис услова иницијалне понуде, укључујући и детаљан опис свих посебних услова иницијалне понуде који важе за различите категорије стицалаца, посебно у погледу дигиталне имовине коју стичу издавалац и са њим повезана лица, и праг успешности (ако постоји);
5) опис ризика везаних за издаваоца, дигиталну имовину, иницијалну понуду дигиталне имовине и спровођење пројекта који се односи на ту имовину;
6) детаљан опис техничких процедура на основу којих се врши издавање дигиталне имовине;
7) детаљан опис процедура и технологије који се примењују ради очувања сигурности новчаних средстава и дигиталне имовине прикупљене путем иницијалне понуде;
8) опис процедура које обезбеђују испуњење обавеза у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма;
9) примењиви прописи и надлежност судова;
10) изјаве одговорних лица.
Бијели папир обавезно садржи упозорење о ризицима карактеристичним за куповину/улагање у дигиталну имовину која је предмет иницијалне понуде.
И, као најважније, бијели папир мора да садржи Изјаву о одговорности, јер сваки потенцијални купац крипто валуте или токена мора да буде релевантно информисан да би могао да донесе адекватну одлуку о куповини.
Ауторски текст адвоката Јоване Диљевић
Напомена: Текст не представља правни савјет, већ лични став аутора.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
