Како препознати да је дијете жртва онлајн насиља?

Постоји више знакова који указују да је дијете постало жртва сексуалног насиља.

Томислав Рамљак, који је покренуо Центар за сигурнији интернет, наводи да је идеју добио након едукације о заштити дјеце на интернету од злостављања, коју је провео Амерички национални центар за несталу и искориштену дјецу. Од 2006. године покренута је лавина активности у овом пољу, која траје и данас. У то вријеме, каже Рамљак, родитељи и школе нису разумијевали колико је ризично кориштење интернета без надзора и едукације, а појава паметних телефона додатно је повећала ризик.

Промјене у понашању

Дјеца која имају добар однос с родитељима, обично ће им се одмах обратити ако осјете да су постала жртве, објашњава Рамљак. Међутим, ако се то не догоди, родитељи могу примјетити промјене у понашању дјетета.

„Ако је дијете жртва, свакако ће показивати промјене као што су затварање у себе, мањак комуникације, губитак апетита, избјегавање контакта с родитељима, слабије оцјене, неадекватно понашање у школи, раздражљивост или повећана потреба за спавањем“, објашњава Рамљак.

Подршка и повјерење

У случају сумње да је дијете жртва насиља на интернету, потребно је створити сигурно окружење и атмосферу повјерења како би се дијете осјећало слободно да подијели све што га мучи. „Слушајте пажљиво, без прекидања и осуђивања. Вјерујте свом дјетету, чак и ако прича звучи невјероватно. Дјеца ријетко лажу о оваквим стварима“, савјетује Рамљак.

Важно је едуковати дјецу

Разговори о сигурности на интернету и постављање јасних правила о кориштењу технологије могу помоћи да дијете не постане жртва насиља. Рамљак наглашава да дјеца морају схватити да није све што виде на интернету истина, те да не би требала дијелити личне податке са странцима.

Онлајн игре, такође, постају један од главних канала којима предатори врбују дјецу. „Врбовање у играма постаје све већи проблем, јер предатори могу директно комуницирати са жртвама унутар видео-игара“, објашњава Рамљак.

Технологија и друштвене мреже доносе нове ризике, а предатори чак користе вјештачку интелигенцију како би обманули дјецу, претварајући свој глас у дјечији и тако их лакше врбовали.

Врбовање кроз игре

Канали комуникације у онлајн играма постају нови начини на које предатори проналазе своје жртве.

„Врбовање дјеце кроз гејминг постаје све већи проблем, јер могућност комуникације у игрицама оставља предаторима прилику да директно комуницирају с потенцијалним жртвама унутар видео-игара намијењених дјеци,“ објашњава Томислав Рамљак.

У контексту нових опасности, Рамљак је споменуо и вјештачку интелигенцију, која се све чешће користи за креирање експлицитних слика с дјецом, али и за манипулацију у комуникацији.

„Предатори користе вјештачку интелигенцију како би врбовали дјецу, што је изузетно застрашујуће. Данас, путем једноставних апликација, глас одраслог мушкарца може бити претворен у дјечији како би се жртве превариле,“ додаје он.

Друштвене мреже

Нина Вааранен-Валконен, која има двадесетогодишње искуство у здравственом сектору и заштити дјеце од сексуалног насиља, посебно на интернету, наглашава да нове технологије доносе додатне проблеме.

„Тренутно се бавимо великим криминалним случајевима у којима је један починитељ злостављао стотине дјеце путем друштвених медијских платформи. Такви злочини су раније били готово немогући, али се данас често снимају и дијеле онлајн с другим починитељима.“

Починитељи често блиски породици

Вааранен-Валконен истиче да родитељи често нису свјесни да починитељ може бити неко из блиског окружења породице, те да се обично више боје странаца.

- Нажалост, нису свјесни ни да су дјеца у узрасту од три до шест година у највећем ризику да постану жртве, док су дјеца од седам до девет година најизложенија технолошки посредованим злочинима.

Извор: Курир/Индекс

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.