Када брига пређе границе: Препознавање анксиозности која захтјева лијечење
Вирџинија Вулф, енглеска књижевница и истакнута модернистица 20. вијека, позната по својим интроспективним романима и есејима, нагласила је важност разговора о осјећајима ријечима: "Ако не можемо разговарати о својим осјећајима, они нас заробе као у тамници."
Ова мисао одражава њезину дубоку свијест о унутрашњим емоционалним борбама које су често тема њезиних дјела. Сигмунд Фројд, аустријски неуролог и отац психоанализе, који је револуционирао разумијевање људског ума истражујући несвјесно, снове и сексуалност, истакнуо је како "Много више људи пати од прекомјерног него од недостатног осјећаја одговорности."
Овај увид указује на сложеност људске психе и тенденцију преузимања превелике одговорности која може довести до емоционалних и менталних проблема. Карл Јунг, швицарски психијатар и психоаналитичар, познат по свом раду на архетиповима и колективном несвјесном, наглашавао је значај свијести у људском искуству ријечима:
"Оно што се не доведе у свијест, појављује се у нашем животу као судбина."
Његово схватање унутрашњег свијета наглашава важност самоспознаје и суочавања с несвјесним аспектима наших мисли и осјећаја. Све овдје наведено нас води ка осјећајају претјеране бриге, коју не можемо контролисати и коју називамо анксиозност.
Подсјећамо да је анксиозност природан дио људског искуства, али када пређе границу и постане константни пратилац који утиче на свакодневни живот, можда је вријеме за потрагу професионалне помоћи. Један од кључних знакова који указује на то је стална брига и напетост која се чини неконтролисаном.
Ово ментално стање често прате и физички симптоми попут убрзаног срчаног ритма, знојења, тресења, главобоље или проблема с пробавом. Поред менталних и физичких симптома, анксиозност може довести до избјегавања свакодневних активности или хобија које сте некад вољели. Промјене у понашању попут ових су важан индикатор да нешто није у реду.
Такође, проблеми са сном, посебно они узроковани забрињавајућим мислима, често су повезани с анксиозношћу. Важан аспект који треба узети у обзир је и утјецај анксиозности на међуљудске односе.
Када ваша анксиозност почне утјецати на односе с обитељи, пријатељима или колегама, то може бити знак да је потребно тражити стручну подршку. Психотерапија, медикаментозно лијечење и различите стратегије самопомоћи могу бити учинковити у управљању анксиозношћу. Ово је основни водич који може помоћи читаоцима да боље разумију када би требало да потраже стручну помоћ за анксиозност.
Запамтите, препознавање и признавање проблема с анксиозношћу први је корак према бољитку. Тражење помоћи је знак снаге, а не слабости, и кључно је за управљање овим изазовом. Важно је нагласити да овај текст не може замијенити професионалну медицинску дијагнозу или лијечење.
Аутор текста је специјалиста психијатрије
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
