Јовић: "Жељезнице Републике Српске" ликвидне и сервисирају обавезе
ДОБОЈ- "Жељезнице Републике Српске" /ЖРС/ ликвидне су и сервисирају све обавезе, а у наредној години очекује се значајнији инвестициони циклус уз подршку Владе Републике Срспке, као и окончање процеса реструктурисања у холдинг, изјавио је данас генерални директор овог предузећа Слађан Јовић.
Јовић је за уторак, 26. децембар, најавио разговор са премијером Републике Српске Радованом Вишковићем о новом инвестиционом циклусу у ЖРС како би биле конкурентне на тржишту.
"Као инвестиције предложићемо санацију и реконструкцију Коридора Пет це у надлежности ЖРС од Шамца до улаза у Маглај. Заједно са Жељезницама ФБиХ предложићемо реконструкцију пруга Добој-Тузла-Зворник, као и Брчко-Бановићи", истакао је Јовић и навео да је Србија започела активности на санацији и електрификацији пруге Празина-Рума.
Он је као план за наредни период најавио и улагања у путнички саобраћај, заједно са Владом Српске, односно набавку нових дизел и електромотрних возова.
Јовић је навео да су "Жељезнице" добиле сагласност Свјетске банке и Владе Српске за пријем 117 радника, техничког особља, те најавио да ће јавни позив бити расписан почетком јануара.
Он је подсјетио да ЖРС имају систематизовано 2.098 радних мјеста, а да данас запошљавају 1.820 радника.
Јовић очекује да ће ускоро бити настављена сарадња са стратешким партнером зеничком компанијом "Арселор Митал", након договора руководства и радника, те навео да су ЖРС до краја октобра из Приједора до Зенице превезле око 1.100.000 тона руде, од уговорених 1.500.000 тона, што је за 20 одсто мање очекивани приход у овој години.
Он је указао да је током маја прекинута и испорука руде према Србији из Санског Моста, а у образложењу је наведено да угаљ више није конкурентан термоелектранама у Србији.
Извршни директор Послова операција у ЖРС Жељко Радић рекао је да ће у овој години количина превоза робе бити на нивоу од 90 одсто у односу на 2022. годину, и поручио да ће ова година, упркос свему, бити успјешна јер је умањење количина превоза из рудника Омарска за Зеницу компензовано повећањем превоза из луке Плоче за Електропривреду Србије.
"ЖРС тренутно организује превоз за потребе Алумине из Зворника, превоз на транспортном путу од Плоча за Србију, превоз из тузланског басена за потребе Жељезаре у Смедереву, у мањем обиму превоз на Коридору Пет це за централну Европу и тренутно превоз одређених количина троске које би у наредно периоду требале ићи за Србију", истакао је Радић.
Он је указао и на редовне превозе кварца за потребе комбината у Мркоњић Граду, као и сезонски превоз глине из Приједора за Италију, а преговара се и о превозу за потребе клијената у Бугарској и Шпанији.
Радић је појаснио да је превоз у путничком саобраћају дефинисан у уговору о обавезном превозу путника између ЖРС и Владе Републике Српске, док се не односи на међународни саобраћај за који мора постојати комерцијална оправданост.
Он је указао на потребу унапређења жељезничке инфораструктуре и набавке нових превозних капацитети како би ЖРС биле конкурентне квалитетом и нивоом услуге.
Извршни директор Послова инфраструктуре у ЖРС Драган Зеленковић рекао је да ово предузеће управља са 416 километара пруге, од чега је тренутно 353 у експлатацији, као и да се дуго није улагало у инфраструктуру с обзиром да је задњи капитални ремонт урађен 2012. године.
Зеленовић је навео да је завршен главни пројекат ремонта инфраструктуре на Коридору "Пет це" који је спреман за реализацију након што се обезбиједе финансијска средства.
Он је додао да је безбједност саобраћаја задовољавајућа с обзиром на постојеће брзине, а за њихово повећање нопходна су капитална улагања у слојеве пруге и њену модернизацију и електрификацију, као и модернизацију сигнално-сигурносних система и телекомуникација, те увођење даљинског управљања саобраћајем.
"Тренутно је највећа брзина од 100 километара на час на дионици пруге од Српске Костајнице до Јошавке", рекао је Зеленковић и додао да на пругама ЖРС тренутно има 246 путних прелаза.
Према његовим ријечима, сви путни прелази су обезбијеђени и осигурани, од чега је 26 сигнализацијом са полубраницима и браницима којима управљају радници, те 27 са видео-надзором.
Зеленковић је навео да је осам путних прелаза затворено током протекле двије године и упозорио да осигурање једног путног прелаза свјетлосно-звучном сигнализацијом и полубраницима, те израдом главног пројекта, у просјеку кошта око 510.000 КМ, што је велики износ за "Жељезнице".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
