Јесењи Крстовдан - добро је средити кућу пред зиму
Српска православна црква и њени вjерници, прослављају јесењи Крстовдан, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи. Вjерници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак.
Према предању, 326. године царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла је крст када је отишла у Палестину да посjети света мjеста.
Патријарх Макарије је, послије открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару гдје је празник обиљежен црвеним словом као завјетни празник.
Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господе помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама.
На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.
Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.
"Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију", одакле га је на Голготу, "ходећи босоног и у биједној одjећи, изнио цар Ираклије", записано је у "Охридском прологу" владике Николаја Велимировића.
"Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света", написао је епископ Николај.
Током ратова крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове дијелове узимали су спретни вјерници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.
Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали дијелове тог крста.
Строги пост и народни обичаји
На Крстовдан се држи строги пост, а многи вјерници тог дана једу само хљеб и грожђе.
По народном вјеровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снијегом, а ако нема падавина наредна година биће сушна.
Док за многе друге празнике који су обиљежени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, вјерује се да ће вам цијеле године све "ићи наопако".
У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.
На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак, пише РТС.
Крстовдан се слави два пута годишње
Крстовдан је велики празник који се слави два пута годишње: 27. септембра - јесењи Крстовдан и 18. јануара - зимски Крстовдан.
На зимски Крстовдан, који је уочи Богојављења, 18. јануара, по предању, укрштају се вјетрови.
У цркви се тог дана крст ставља у воду и, ако се вода смрзне, очекује се долазак родне године, а ако се вода не смрзне, вјерује се да ће следећа година бити "оскудна и болешљива".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
