Јелена Ђаковић Девић: Родитељи вакцинишу дијете, тек кад чују за смртни случај

Срна
Foto: Агенције

Родитељи у Републици Српској се врло често, нажалост, одлучују да вакцинишу дјецу од одређених обољења тек када чују да се десио неки тешки клинички смртни случај, упозорила је Јелена Ђаковић Девић, епидемиолог у Институту за јавно здравство Републике Српске.

Она је додала да се тренутно у Републици Српској биљежи 96 случајева великог кашља, а како је додала, већина њих је управо из Бањалуке.

– Уколико говоримо о обољењима која се могу спријечити вакцинацијом, онда је сигурно да ће, уколико се довољан број дјеце не вакцинише, временом доћи до већег броја обољелих, а тиме и до избијања епидемије – упозорила је Јелена Ђаковић Девић у интервјуу за Независне новине.

Како је истакла, Институт за јавно здравство сваке године прати обухват вакцинације, а према подацима које имају за 2022. годину, уочено је да је обухват вакцинације за прву годину живота око 90 одсто.

Међутим, имамо проблем са вакцинама које слиједе након прве године живота беба, а то је МРП вакцина, чија једна компонента штити од морбила, а чија се прва доза даје у првој години живота и пред школу. Обухват првом дозом ове вакцине је 69 одсто, а са другом око 76 одсто, што је веома далеко од потребних 95 одсто за остварење колективног имунитета – истиче Јелена Ђаковић Девић.

Смртоносно неповјерење

Када је ријеч о комбинованој петовалентој вакцини која штити једним дијелом од великог кашља, истиче епидемилогиња, такође је смањен број ревакцинисане дјеце, а то утиче на услове у којима се може појавити епидемијски облик ових болести.

–У Републици Српској дјеца се вакцинишу против десет заразних болести које могу проузроковати тешке инфекције, па чак, нажалост, и смртне исходе. Ове болести су у свом клиничком облику веома тешке, као што су дифтерија, тетанус, велики кашаљ, као и дјечја парализа, али и лакши облици болести које у одређеном проценту могу имати компликације – рекла је Јелена Ђаковић Девић.

Како је додала, и морбиле у одређеном проценту могу дати врло тешке и по живот опасне компликације.

–Ако говоримо о МРП вакцини, проценат вакцинације првом дозом је 69 одсто, док је са другом негдје око 76 одсто, када је ријеч о комбинованој петовалентној вакцини, ту имамо проблем са ревакцинацијом, ту су бројеви нешто нижи – рекла је Јелена Ђаковић Девић.

Она је истакла да нема егзактних податаке о ставовима и мишљењима родитеља у Српској, па и о разлозима за невакцинисање дјеце, али у складу са подацима из свијета може се закључити да пада повјерења у сигурност вакцина, постоје сумње у њихов квалитет, а знатан је и утицај разних текстова који се данас могу пронаћи на интернету.

Могу ли казне “сломити” антиваксере

–Данас, нажалост, одбијање вакцинације није само питање епидемиолога, ова појава постаје нешто што би могли коментарисати не само медицински стручњаци, него и комуниколози, социолози, као и психолози. На нашем подручју је примијећено да је код родитеља највише спорна МРП вакцина против морбила, а разлог за то је један спорни чланак из 1998. године у којем је тим љекара из Велике Британије тврдио да је ова вакцина повезана са аутизмом. Чланак је повучен, али је страх код родитеља остао – подсјетила је Јелена Ђаковић Девић.

Истиче да би већа сарадња са родитељима, приступачност информацијама као промоција вјероватно дали резултате.

– Морамо да будемо сигурни да они имају праве информације, сигурно је да различите групе родитеља информације добијају на различите начине. Такође, на нама је да разумијемо родитеље, да им пружимо што више информација, и да их они схвате на прави начин – рекла је Јелена Ђаковић Девић.

Говорећи о законима у РС, који омогућавају родитељима да плате казну и не вакцинишу дијете, саговорница каже би о томе требало да се воде дискусију у ширим круговима, како би се размотрило да ли би ригорозније мјере донијеле значајнији резултат, пише Бањалука.нет.

-Са друге стране, уколико знамо да невакцинисане особе угрожавају не само своје здравље него угрожавају дјецу која нису довољно стара да приме вакцину или имају одређено хронично обољење па не могу да приме вакцину, онда свакако сам чин невакцинисања представља фактор који утиче на јавно здравље у једној заједници или колективу и о томе треба водити рачуна – закључује Јелена Ђаковић Девић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана