Изградити споменике да се зло над Србима у Јасеновцу никада не заборави

Кукољева је рекла Срни да годинама чека градњу ових споменика, те да ће је изгледа коначно дочекати.

"Хвала владама Републике Српске и Србије који ће те споменике заједно да ураде и да се зло из Јасеновца не заборави. Одавно је то требало урадити за тај `мртви град` од толико настрадалих, посебно православног народа и Срба. Наша култура сјећања неће и не може бити заборављена. Опраштамо поново, али заборавити не можемо никако оно што смо тада прошли као логораши и дјеца. Ми од срца прихватамо изградњу ових споменика и молимо Бога да се то коначно уради", рекла је Кукољева.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић рекао је да је најављена изградња меморијалних центара у Доњој Градини и Београду важна за његовање културе памћења, а све у смислу да се не забораве страшни злочини над Србима у 20. вијеку.

"Јасеновац и Доња Градина највећа су стратишта српског народа током Другог свјетског рата и постојања накарадне Независне Државе Хрватске /НДХ/, а изградњом споменика допринијеће се да будуће генерације покушају да науче више о томе шта се дешавало у историји. Самим тим, то ће бити гаранција непонављања ових догађаја", рекао је Нуждић Срни.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Горан Рогић рекао је Срни да би сваки заборав оваквих дешавања представљао недостатак љубави према ближњима.

"Ови споменици ће се градити да наше жртве и њихово страдање трајно запамтимо и не заборавимо и да све то забиљежимо споменицима на којима ће бити имена жртава", рекао је Рогић.

Предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске Слободан Жупљанин рекао је да и најновије вријеме показује колико је важно сјећати се српских жртава.

Он каже да су Срби, уз Јевреје, велика жртва Другог свјетског рата, те да је најављена изградња меморијала у Српској и Србији битна у смислу се да се то никада не понови.

"И у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату имали смо прилику да видимо погром Срба у Хрватској, што нас опомиње. То је био класични геноцид, можда један од првих послије Другог свјетског рата на овим просторима. Дакле, Срби треба да буду фокусирани и да сви на свој начин допринесу да се ти споменици изграде како бисмо се сви заједнички и редовно поклањали јасеновачким жртвама и сјећали их се. Циљ је да се наведени геноциди никада, нигдје и над било киме не понове", истакао је Жупљанин.

Предсједник Владе Српске Радован Вишковић и премијер Србије Ана Брнабић потписали су 4. августа у Бањалуци Споразум о изградњи два меморијална центра посвећена јасеновачким жртвама, и то у Доњој Градини и Београду.

Вишковић и Брнабићева недавно су рекли су да ће им изградња бити приоритет два меморијална центра посвећена јасеновачким жртвама у Доњој Градини и Београду.

У документу је изражена опредијељеност да ради његовања културе сјећања на жртве усташког геноцида под окриљем нацистичке НДХ чији врхунац представља систем концентрационих логора Јасеновац, буду изграђена два меморијална центра и то у Доњој Градини, као мјесту страдања на којем су вршене егзекуције, мучења и злостављања и у Београду, као главном граду Србије.

Потписници су се обавезали да ће обезбиједити услове да се центри изграде у складу са највишим стандардима и да буду достојни сјећања на жртве Јасеновца, као и да ће споменици у Доњој Градини и у Београду бити истог изгледа.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је убијено 20.000 дјеце.

Систем логора смрти НДХ обухватао је око 80 логора, а Доња Градина је била
највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.