Иза решетака завршила три малољетника

Број млађих од 18 година који су кренули путем криминала годинама се смањује, а према подацима Агенције за статистику БиХ, лани је тужилаштвима у РС и ФБиХ пријављено 410 малољетника, док је годину раније тај број износио 489.

Од укупног броја прошлогодишњих пријава против малољетника одбачено је 46,6 одсто, припремни поступак је у 6,6 одсто случајева обустављен, а у 46,8 одсто случајева поднесен је приједлог за изрицање санкције.

- Од 107 малољетника, међу којима је једна тинејџерка, за њих 30 изречене су васпитне мјере упозорења и усмјеравања, за 66 појачан надзор, а за осморо осуђених заводске мјере - показују подаци Агенције, према којима је од укупног броја осуђених троје послато у малољетнички затвор.

Ове податке поткрепљују и ријечи стручњака који тврде да су строге казне посљедње мјере којима се прибјегава када је ријеч о малољетним починиоцима кривичних дјела.

Руководилац одјељења за малољетнике у Окружном тужилаштву Бањалука и окружни тужилац Снежана Живковић казала је за “Глас” да се увијек пази да се не нашкоди даљем развоју малољетника, али и да донесена казнена мјера буде довољна да утиче на њега како не би поновио кривично дјело. Она је нагласила да малољетничка делинквенција захтијева посебан приступ.

- Законска обавеза тужиоца за малољетнике, а након тога и судије за малољетнике је да не прибјегавају формалном вођењу кривичног поступка, у смислу изрицања васпитних мјера или малољетничког затвора, него да се у сваком појединачном предмету прво провјери могућност примјене алтернативних мјера - казала је Живковићева. Према њеним ријечима, тужилац доноси одлуке обавезно уз помоћ Центра за социјални рад који доставља налаз и мишљење о одређеном малољетном починиоцу.

- Прикупљају се подаци о породичном стању малољетника, његовог односа према почињеном дјелу и оштећеном, школским и изваннаставним активностима, а у центру за социјални рад уједно дају и мишљење у погледу примјене алтернативних мјера или покретања припремног поступка - појаснила је Живковићева. Истакла је да се у случајевима са малољетним починиоцима мора поступати обазриво и постепено.

- Када говоримо о васпитним мјерама, креће се од лакших према тежим, односно почиње се од алтернативних мјера, затим упозоравајућих до васпитних мјера надзора и мјера заводског типа - појаснила је Живковићева, додајући да се мјере предузимају према личним својствима, средини и приликама у којима малољетник живи, односа према оштећеном, а тек након тога узима се у обзир тежина учињеног кривичног дјела.

Смањење броја малољетних делинквената је према ријечима психолога Александара Милића посљедица примарне превенције.

- Дјеци треба да формирамо здраве навике у вртићима, кући и школи до периода убрзаног развоја послије десете године када попуштају васпитни утицаји - казао је “Глас Српске” Милић додајући да дјеца тада истовремено стварају слику о себи и другима, те трагају за животним циљем.

Према његовом мишљењу, током едукације и васпитања дјеце треба истицати шта је код њих добро, те избјегавати кажњавање.

- Избјегавамо казне, али се дијете благо условљава. Пракса је показала да се ствара дистанца између родитеља и дјетета, али и наставника и ученика, у средини гдје доминирају пријетње и критике - појаснио је Милић.

Кривична дјела

Тужилац Снежана Живковић казала је да  су крађе најчешће пријављивана кривична дјела која су починили малољетници.

- Поред тога честе су пријаве за наношење тјелесних повреда, како појединачно, тако и у вршњачким сукобима, те против полног интегритета које се најчешће односе на један од облика дјечије порнографије када малољетници између себе размјењују слике и фотографије - рекла је Живковићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.