Из Фонда солидарности за пет година утрошено 20 милиона КМ за лијечење 500 дјеце

Срна
Из Фонда солидарности за пет година утрошено 20 милиона КМ за лијечење 500 дјеце

БАЊАЛУКА - За пет година рада Фонда солидарности Републике Српске за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству трошкови лијечења износили су око 20 милиона КМ, а одобрено је укупно 826 рјешења за дијагностику и лијечење 504 дјеце, рекла је у интервјуу Срни директор Фонда Јасминка Вучковић.

Вучковићева је навела да су у појединим случајевима дјеца на лијечење упућивана више пута.

У прошлој години одобрено је 256 рјешења за 184 дјеце и издвојено око 3,8 милиона КМ.

- Углавном је ријеч о изузетно скупим лијечењима. Примјера ради, само једно лијечење у прошлој години коштало је 328.000 евра. Поједина дјеца на лијечење у иностранство одлазе у континуитету, сваке године, па чак и више пута годишње. Тако је за једно дијете које се лијечи посредством Фонда солидарности у иностранству од 2019. године до сада издвојене више од два милиона евра - рекла је Вучковићева.

Према њеним ријечима, најчешћи разлози за упућивање на лијечење су малигна обољења, ријетке болести, трансплантација, урођене ортопедске аномалије, болести ока, срца и друга обољења.

-Чести су и захтјеви за слање материјала за генетске анализе у иностранство. Дјеца су лијечена у референтним клиникама широм свијета, у Њемачкој, САД, Француској, Италији, Турској, Аустрији, Шпанији, Словенији, Хрватској, Србији, Белгији, Холандији и другим земљама - навела је Вучковићева.

Она је истакла да Фонд солидарности у потпуности сноси трошкове лијечења дјеце којима је одобрено лијечење у иностранству, што подразумијева комплетно лијечење, укључујући све што је дјетету неопходно у току лијечења.

Вучковићева је додала да овај фонд сноси и путне и трошкове смјештаја пратиоца уз дијете, а по потреби се обезбјеђује и стручна пратња.

Она је подсјетила да је због ситуације изазване вирусом корона још почетком пандемије Управни одбор Фонда солидарности донио одлуку да у току трајања ванредне ситуације финансира и додатне трошкове у вези са лијечењима у иностранству уколико није могућ повратак у Републику Српску, попут смјештаја, путних трошкова, као и неопходних лијекова или медицинских средстава, ради обезбјеђивања даљег лијечења дјетета у кућним условима за вријеме боравка у иностранству.

Вучковићева је истакла да се ова одлука још примјењује.

Она је напоменула да се захтјеви не одобравају уколико се односе на нешто што Фонд солидарности не финансира, попут експерименталних лијечења, те на оно што није у складу са Законом о Фонду солидарности и Правилником о коришћењу средстава Фонда солидарности.

-У случају да нешто недостаје од документације представници Фонда контактирају породице, информишу их о потребној документацији и процедури, те се захтјев не износи на комисију док се не комплетира - појаснила је Вучковићева.

Она је нагласила да је веома важно да постоји препорука здравствене установе у којој је дијете лијечено за наставак лијечења у иностранству и без тога није могуће одобрити лијечење.

-Дешава се и да још нису исцрпљене могућности лијечења у Републици Српској или установама са којима Фонд здравственог осигурања Српске има потписане уговоре, па се породица упућује у надлежне институције - рекла је Вучковићева.

Фонд солидарности је у сарадњи са Институтом за јавно здравство обезбиједио пи-си-ар тестове за дјецу и породице које путују у иностранство, а породице ове дјеце биле су међу првима у Српској које су вакцинисане против вируса корона.

Вучковићева је рекла да је примјетно да је број дјеце која су лијечена у 2021. години у иностранству био мањи, а један од разлога је и пандемија.

У 2021. години одобрено је 178 рјешења за 147 дјеце. И трошак за лијечења у 2021. години је био мањи и износио је око 2,2 милиона КМ.

Из Фонда истичу да у финансирању Фонда учествује цјелокупно друштво, те да највећи допринос дају радници који сваки мјесец од своје плате издвајају (уколико желе) 0,25 одсто за финансирање лијечења дјеце.

Осим нето плате запослених, извори финансирања Фонда солидарности су и буџет Републике Српске и буџети локалних заједница, пет одсто од куповине службених возила јавних предузећа, установа, институција, изузев МУП-а Српске и здравствених установа, те донације, наводе из Фонда и додају да су извори финансирања дефинисани Законом о Фонду солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству.

Рад Фонда солидарности је у потпуности транспарентан. На интернет страници Фонда солидарности доступно је стање на рачунима Фонда, те сви изводи из банака, како би јавност имала увид у све уплате и исплате. Доступна је и листа свих одобрених рјешења, са називима установа у које су дјеца упућена, трошковима лијечења.

Из Фонда истичу да се новац из Фонда солидарности троши искључиво за лијечење дјеце и ни у једну другу намјену.

Фонд солидарности је смјештен у згради Фонда здравственог осигурања Републике Српске у Бањалуци, а захтјев за лијечење родитељи/старатељи могу да предају у свим пословницама Фонда здравственог осигурања Српске.

Комисија за додјелу средстава Фонда солидарности разматра достављену документацију и доноси стручни налаз, оцјену и мишљење, као и приједлог о додјели средстава. Управни одбор даје сагласност на приједлог Комисије, а директор Фонда солидарности на основу сагласности Управног одбора доноси рјешење о додјели средстава.

Детаљније о процедури упућивања у иностранство и неопходној документацији родитељи се могу информисати на сајту www.fondsolidarnosti.com.

Психолошка подршка породицама

Осим редовних активности, Фонд спроводи и друге активности с циљем обезбјеђивања и других видова подршке породицама обољеле дјеце. Фонд солидарности је успоставио сарадњу и са Друштвом психолога, који пружају подршку породицама обољеле дјеце, сарадњу са дипломатско-конзуларним представништвима БиХ, посебно у Турској и Њемачкој, чији конзули су на располагању породицама које одлазе у те земље на лијечење, како би им пружили потребну помоћ.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана