Искуства здравствених установа у примјени ИЗИС-а: Проблема има, стрпљење неопходно

Анита Јанковић Речевић
Искуства здравствених установа у примјени ИЗИС-а: Проблема има, стрпљење неопходно

БАЊАЛУКА - Рад у интегрисаном здравственом информационом систему (ИЗИС) на који су прешли домови здравља и болнице у Српској није компликован и не захтијева посебна информатичка знања, али као и свака новина тражи вријеме за прилагођавање и усавршавање због чега је неопходно стрпљење пацијената.

Заједничка је то оцјена здравствених радника који већ дуже од годину раде у ИЗИС-у. Они за “Глас” кажу да се прелазак на ИЗИС-а може најсликовитије упоредити са преласком на нови телефон, који је у односу на раније коришћен знатно савременији, квалитетнији, бржи и бољи.

Међутим, да су на почетку потешкоће неизбјежне свједочи бањалучки Дом здравља који је 1. новембра започео употребу новог софтвера.

- Протеклих 12 година за евиденцију пружања услуга користили смо други информациони програм, а сваки прелазак на нови захтијева одређено вријеме за прилагођавање. Наши радници се тренутно сусрећу са разним проблемима који су претежно техничке природе и рјешавају се на лицу мјеста уз помоћ представника Фонда здравственог осигурања РС и имплементатора ИЗИС-а - кажу у бањалучком Дому здравља.

Додају да се проблеми огледају и у недостатку одређених докумената потребних за комплетно пружање услуга пацијентима, наводећи да у односу на остале домове здравља имају далеко сложенију организацију.

- Сви наши радници се максимално залажу да би се превазишле тешкоће. Како би избјегли гужве и скратили вријеме чекања на преглед апелујемо да се суграђани путем телефона или лично наручују код својих тимова породичне медицине, а сви хитни случајеви биће у најкраћем року примљени - рекли су у Дому здравља Бањалука и додали да је оптималан број прегледа једног тима у току дана од 30 до 40 пацијената.

Предсједник Удружења доктора породичне медицине РС Драшко Купрешак каже да имплементација ИЗИС-а захтијева упознавање са самим програмом да би се с њим овладало у пракси.

- Потешкоће у раду са којима са суочава бањалучки Дом здравља су очекиване јер су и други имали сличне проблеме, плус што имају највећи број пацијената. Наредних мјесец, два неопходно је разумијевање грађана док се љекари не прилагоде. Све ће доћи на своје, јер програм није ни тежак ни компликован - тврди Купрешак наводећи да нису задовољни одређеним техничким рјешењима, али да траже начине како пацијенти не би трпјели.

Додаје да је за прелазак на ИЗИС неопходна добра припрема у смислу обезбјеђења мреже, добрих рачунара и интернета те едукација здравствених радника који учествују у имплементацији програма.

- Системска имплементација не може се десити преко ноћи. Искуства из других домова здравља нас уче да је рад у ИЗИС-у одличан, а добар примјер је Дом здравља Бијељина који је први прешао на ИЗИС и функционише беспријекорно - рекао је Купрешак.

Љекар породичне медицине у Дому здравља Бијељина Гордана Савин за “Глас” каже да ИЗИС користе од октобра 2020. године.

- У почетку је било проблема, требало се упознати са програмом, унијети све раније податке о пацијентима у електронску форму, а то је захтијевало много рада и времена, али олују смо прегурали и сада радимо без потешкоћа. Спорадично се деси успоравање или блокада програма, али то рјешавамо у ходу - рекла је она. Савин истиче да рад у ИЗИС-у сам по себи није компликован и не захтијева никакве посебне информатичке вјештине.

- Сада када у рачунару имамо све податке да би продужили терапију пацијенту и рецепт послали у апотеку треба шест кликова - рекла је Савин.

У зворничкој болници више од 90 одсто служби већ годину ради у ИЗИС-у, који им је, како сами кажу, знатно олакшао посао, јер раније нису имали никакав електронски програм и све су радили “ручно”.

- Наша искуства су више него позитивна. Љекари су се брзо снашли, чак и неколицина старијих који су до уназад годину налазе куцали на писаћим машинама. Они су мало негодовали, али то је трајало седам дана - прича директор болнице у Зворнику Иван Поповић.

Читачи

Поред електронских књижица у појединим здравственим установама од пацијената траже матичне бројеве, а Драшко Купрешак каже да је то због тога што читачи е-картица још нису постављени на свим мјестима.

- Тамо гдје нема читача љекари користе матичне бројеве пацијената да би добили податке о њима - рекао Купрешак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана