Инспекција тражи кривца за помор рибе у Дрини
БАЊАЛУКА - Инспекторат РС упознат је са помором рибе у Дрини, који се десио прошле седмице, и провјерава наводе да се мрља појавила на излазу из колектора зворничке “Алумине”, а у тој компанији тврде да они нису одговорни за инцидент те да су на тај испуст повезане и друге фирме.
У Инспекторату РС кажу да су након разговора са републичким водним инспектором из Србије и представницима предузећа “Воде Српске” дошли до сазнања да се појавила мрља на излазу из колектора “Алумине”, а који је у непосредној близини моста код граничног прелаза Каракај.
- На основу тих информација обавијестили смо републичког водног инспектора да у што краћем року изврши инспекцијски надзор у том привредном друштву. О резултатима контроле и предузетим мјерама благовремено ћемо обавијестити јавност - рекли су јуче у Инспекторату РС и додали да су се у контролу укључили и надлежни органи из Србије.
Директорица сектора интегрисане заштите у компанији “Алумина” Драгана Драгојловић јуче је за “Глас” истакла да надлежни инспектор још није посјетио предузеће те са сигурношћу тврди да њихове отпадне воде нису изазвале помор рибе.
- Нисмо имали инцидентну ситуацију у смислу прекорачења вриједности од максимално дозвољених које би могле довести до потенцијалног помора рибе. Ми нисмо фабрика која испушта киселине, већ доминантно користимо лужину и наше отпадне воде садрже дозвољене концентрације пх вриједности - увјерава Драгојловићева.
Она додаје да је на поменути колектор прикључено више привредних субјеката и објеката у приватном власништву, а не само “Алумина”.
- Прије рата колектором је у потпуности управљала фабрика, али то одавно није случај. Наше отпадне воде контролишемо у посљедњем шахту који припада компанији, а шта се даље дешава у колектору, немамо ни ингеренције ни могућности да утврђујемо - рекла је она.
Предсједник Спортско-риболовног савеза РС Александар Којић каже да већи помори рибе због испуштања штетних материја у ријеке нису толико честе појаве у Српској.
- Проблем није изражен у великим ријекама, у које и кад се испусте отровне материје, због велике количине воде брзо се разблаже. Оно што нас брине су мали водотоци. На примјер, средином 2018. године десио се већи помор рибе у Спречи и отровне материје које су испуштене у горњем току ријеке готово су потпуно уништиле рибљи фонд. Такође, све масовнија градња мини-хидроелектрана озбиљно пријети да угрози рибљи фонд - рекао је Којић и додао да је тешко утврдити колика је стварна штета од помора рибе у Српској јер поједини случајеви остану неоткривени.
Професор на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци Радослав Декић каже да је стање о питању рибљег фонда у Српској задовољавајуће.
- Радили смо риболовну основу за сливове Уне и Сане и ту је стање заиста добро. Ове године обрађујемо сливове Дрине, Босне и Укрине и те податке ћемо имати касније. У већим водотоцима стање је боље у односу на мање, али генерално, нема рибљих врста које су угрожене - казује Декић.
Помор мрене и савске носаре у Дрини десио се прошле седмице, а рибочувари кажу да је ријеч о аутохтоној врсти рибе, што додатно говори о тежини ове еколошке катастрофе.
Квалитет воде
Професор Радослав Декић каже да су недавне анализе показале да је квалитет воде у ријекама у Српској задовољавајући.
- Постоје одређена одступања, у неким ријекама и рјечицама квалитет воде се сврстава у четврту и пету класу, али највећи број водотока је у првој и другој класи - наводи Декић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
