Инфлација подебљала пазар
БАЊАЛУКА - У касу трговаца, угоститеља и других привредних субјеката који послују у систему фискализације за шест мјесеци ове године слило се око 870 милиона КМ више него лани, а стручњаци истичу да је велика разлика у промету највећим дијелом посљедица поскупљења робе и услуга, а не стварне зараде.
Према подацима Пореске управе РС укупан евидентирани промет преко фискалних каса у малопродаји у Републици Српској од 1. јануара до 30. јуна ове године достигао је 4,406 милијарде КМ, док је у истом периоду лани та број био 3,533 милијарде марака.
У Пореској управи наводе да је највећи промет преко фискалних каса у посматраном периоду ове године остварен у мају, када је вриједност продате робе и услуга достигла 800,5 милиона КМ.
Већи бројеви у евидентираном промету, тврде економисти, посљедица су инфлације, односно раста цијена робе, али и веће дисциплине пореских обвезника, који су послодавце у РС натјерали да издају рачуне.
- Раст цијена је главни разлог за остварено финансијско повећање промета. Има донекле и стварног раста, с обзиром на то да су се људи у протекле двије године због пандемије вируса корона суздржавали од куповине и штедјели новац. Сада је дошло до релаксације када је ријеч о том питању, а стигли су и наши грађани из иностранства и овдје троше свој новац гурајући тако потрошњу - прича извршни директор Удружења економиста РС SWOT Саша Грабовац. Као трећи разлог раста бројева Грабовац наводи континуиран рад Пореске управе РС, због чега се порески обвезници не усуђују да послују у сивој зони, односно не смију заобилазити обавезу издавања фискалних рачуна.
Да нема говора о расту куповне моћи и бољем стандарду грађана Српске сматра и економиста Зоран Павловић.
- Поскупљење робе је дефинитивно примарни разлог те велике разлике у оствареном промету. Такође, у првом кварталу ове године владала је хистерија у вези са куповином намирница због сукоба у Украјини, што је сигурно повећало промет у одређеној мјери - рекао је Павловић.
Члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма “Хорека РС” Горан Куртиновић каже да је раст промета у угоститељским објектима ове године занемарив у односу на лани.
- Биљежимо одређени раст, али није то ништа епохално. И лани смо имали госте из иностранства, нисмо били затворени. Међутим, цијене хране и пића у угоститељским објектима скочиле су око 30 одсто, а повећана је и фискална дисциплина, тако да је то подебљало пазар - рекао је Куртиновић.
С тим оцјенама слаже се и предсједник Асоцијације самосталних трговаца регије Бањалука Богдан Марјановић.
- Посматрано у глобалу нема производа који није поскупио, а цијене неке робе скочиле су и до 60 одсто. Махом је то најпрометнија роба, која се мора куповати свакодневно. Сви видимо шта се лани могло купити за 100 КМ, а шта може сада. Новац губи вриједност како инфлација расте, а ми радимо исто као и лани, тешко да смо више робе пазарили - казао је Марјановић.
Мале радње
Богдан Марјановић каже да мале продавнице, полако, али сигурно, нестају.
- Велики центри, који продају све, од игле до локомотиве, уништавају мале трговце. Потрошачу није важно да ли ће неки производ платити двадесет фенинга скупље или јефтиније, већ му је важно да на једном мјесту може узети све и ту је предност маркета. У скорије вријеме нисмо правили пресјек колико је остало малих продавница у бањалучкој регији, али према подацима из периода пандемије то је око 300 радњи, а када смо основали асоцијацију 2008. године, било их је 680 - казао је Марјановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
