In memoriam Миле Дакић
Миле Дакић (Утиња, 9. мај 1931 - Батајница, 7. јануар 2021), српски историчар, политичар и аутор пјесама и књига, научних расправа.
Био је професор у Карловцу, управник Народног свеучилишта и директор Меморијалног парка легендарне Петрове Горе, један од најзаслужнијих људи за изградњу споменичког комплекса, осмишљавање програмског и културног садржаја (1963—1991). Од 1974. до 1987. био је предсједник Скупштине Општине Војнић. Касније постаје предсједник Југословенске самосталне демократске странке у Хрватској, затим потпредсједник Српског националног вијећа САО Крајине 1990/1991. Оснивач је радио-станице Глас Петрове Горе 1973. године, затим српске Радио Телевизије „Петрова Гора" 1991.
Од 1992. до 1995. био је предсједник комисије Републике Српске Крајине за ратне и злочине геноцида.
У Републици Србији 1997. постаје предсједник Удружења за помоћ избјеглицама и прогнаницима из Хрватске.
У Београду 2020 године са угледним научним и националним прегаоцима оснива Крајишку српску академију наука и умјетности, гдје обавља и функцију Предсједника надзорног одбора.
26.05.2011 године Миле Дакић је био ухапшен на граничном прелазу „Рача" приликом повратка са научног скупа о Јасеновцу у Бањалуци, и изручен Хрватској која га је осудила на 20 година затвора због наводних злочина у Крњаку. Након годину дана проведених у хрватским затворима Миле Дакић је ослобођен оптужби на Жупанијском суду у Карловцу јануара 2014 године.
Објавио је више књига са тематиком историје српског народа у Хрватској, збирку приповједака, и више десетина расправа у часописима и зборницима. За књиге Крајина кроз вјекове и Бол у прсима примио је признања Академије Иво Андрић.
Остала му је необјављена књига „Комунистички злочини на Кордуну", о људима који дуго нису били ни међу живима ни међу мртвима, како је наш Миле знао наводити..у основи књиге се налазе спискови убијених, несталих и мучених који су настали приликом послијератних истраживања о фашистичким и усташким злочинима на Кордуну, а који се односе на злочине комуниста над србима кордунашима. Ти спискови никад нису смјели бити објављени у бившој Југославији, представљали су државну тајну. Као угледни историчар Миле Дакић је послије прогонства из Републике Српске Крајине 1995 године добио у Београду наведене спискове и грађу са молбом да заврши истраживање и објави дуго скривану истину.
Као дијете био је свједок незапамћених звјерстава која су починиле усташе током стварања обруча око ослобођене територије на Петровој Гори, 1942. године. То је тема коју често дотиче у својим дјелима. Поред описивања страдања свог народа на Кордуну, Срба у Аустрији, у првом и касније у другом свјетском рату, Миле Дакиће се често критички односио и према тековинама револуције, НОБе и ЗАВНОХ у Топуском 1944 године. Дешифровао је превару и међу првим писао о Кордунашком или будачком процесу који се десио прољећа 1944 године на Петровој Гори. Група кордунашких и српских интелектуалаца увидјевши неку врсту узалудне борбе у оквиру Народно ослободилачког покрета Хрватске, јер партизани су гинули од Сутјеске до Неретве и других ратишта..док су им за то вријеме усташе клале незаштићене жене и дјецу..одлучује да направи преврат у оквиру НОП и Комунистичке партије Хрватске на слободној територији Кордуна. Акција није успјела а истакнути комунисти и првоборци кордуна су осуђени и побијени, над њиховим породицама је извршена крвава одмазда. И управу ту је историчар Дакић тражио почетак краја српског питања у Хрватској..сви каснији догађаји су показали ту неминовност..За ову тему посебно га је мотивисао Фердо Чулиновић, који је био судија у кордунашком или будачком процесу, проф др права, на правном факултету у Загребу, наговарао га је да узме тему на докторским студијама „Завнох у Топуском 1944."..судија Чулиновић му је причао да у будачком процесу све смрди и да има крви до кољена..да то треба истражити..Својеврсну исповјед за кордунашки процес Миле је чуо и од чувеног кордунашког хероја, борца и комунисте, предсједника пороте на том суђењу, Станка Ћанице Опачића који је након изнадне немилости код своје комунистичке партије и тамновања на Голом отоку, морао напустити политику још педесетих година прошлог вијека.
Имајући такво и толико искуство страдања-лично свједочанство, спознају о историјским токовима и процесима, бурним дешавањима на просторима Крајине кроз вјекове, Миле је носио вјечити бол у прсима и жал за својим народом! Народом, који га често није ни разумио, некад га је и прогонио, што због својих народних незнања и гријехова, али и због милиних гријехова, људских.
Од посљедица короне, наш Миле је преминуо на Божић 2021. године у батајничкој болници у 91 години живота.
Миле, нека ти је вјечни помен, да ти наши кордунашки свети мученици чију си славу и страдање, опјевао и увјек свједочио..измоле од Господа Васкрслог опроштај сагрешења твојих вољених и не вољних!
На Кордуну, љета Господњег 2022 уочи Бадњег дана.
Књиге:
Петрова ми гора мати
Петрова гора
Спомен подручје Бијели Потоци — Каменско
Злочин на Коларићу
Споменици НОР-а на подручју заједнице опћина Карловац
Меморијални парк Петрова Гора
Историјске фотографије Петрове горе
Кордун у рату
Српска Крајина - историјски темељи и настанак, Книн 1994.
Крајина кроз вјекове, Београд 2002.
Бол у прсима, Београд 2007.
Збирке пјесама
Ломаче. Београд: 2008.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
