Ин мемориам Драгану Шупуту - Омаж пријатељу
Опростио сам се, као и бројни суграђани, прошле седмице од Драгана Шупута.
Гага или Шуле, како сам га ословљавао или га звали пријатељи, напустио нас је након борбе са тешким противником. Болест је била јача од његове жеље за животом и уживања у одрастању петоро унука на које је с правом био поносан. Звао их је “цикетани”. Одмиља, ма шта то значило.
Ко је Драган Шупут?
Рођен је 1946. год. Основну школу и Гимназију завршио је у Оџацима (Војводина), а Електротехнички факултет у Бањалуци. Радио је скоро цијели радни вијек у “Чајавцу”, а највећи допринос дао је у колективу “Примопредајници и системи”. Након тога до одласка у пензију радио је у Агенцији за развој предузећа ЕДА.
Ово је сиже богате радно-животне биографије човјека који је ширио позитивне вибрације око себе и својих бројних пријатеља. Имао сам ту привилегију да га познајем и да се (деценијама) дружимо. И радујемо крупним и ситним животним догађајима. А и сарађивали смо: Драган као фоторепортер (радио за лист ЕХО), а ја као дописник “Вечерњака”. Илустрација уз овај омаж усликана је прије пет деценија на Борчевом стадиону.
Гага је подједнако волио родне Оџаке, гдје су му живјели отац Никола и мајка Олга, и Бањалуку, гдје је упознао своју животну сапутницу. Свјетлана му је родила два сина, Марка и Срђана. Били су то сјајни дјечаци и момци, али их је задесила тешка трагедија. Шупути су изгубили Марка који је у најљепшој животној доби изгубио ту битку.
Драган је, повјерио ми се, свако јутро посјећивао Марков гроб и тако налазио утјеху својој рањеној души.
Тој души као мелем су долазили његови унуци. Три дјечака и двије дјевојчице. Прије пола године с поносом ми је испричао да је унук Милош (Мики одмиља) као кошаркашки таленат отишао на Тенерифе (Шпанија). Мики је већ почео постизати резултате, а ако “направи” каријеру, у једно сам сигуран: посветиће је омиљеном дједу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
