Иигуман Николај: Света Петка и светитељи нас уче да живимо по Јеванђељу

"Велика српска светитељка Света Петка, коју данас славимо и сви наши свети нас уче једном - да живимо по Јеванђељу, а на нама је да тај наук слиједимо, да идемо на литургије и оснажимо своју вјеру", истакао је игуман Николај. Он је навео да у цркви кажу да је Света Петка "`женски празник" и да то није за похвалу.

"Треба да иду и мушкарци да се Богу молимо сви и од њега тражимо радост, напредак сваке врсте", додао је игуман Николај, наглашавајући да је литургија јако битна у животу сваког хришћанина, поготово оних православних.

Игуман Николај је подсјетио да је Света Петка у дијеловима Турске који су некад припадали Јерменима и Курдима проповиједала вјеру, хришћанство, православље, Христа, "заправо све оно што су проповиједали сви светитељи, као што и данас сваки владика, патријарх, сви проповиједају Христа". Игуман Николај је подсјетио да су мошти Свете Петке, која је узор јеванђељског живљења једно вријеме по упокојењу биле на Калемегдану у црквици која носи њено име.

"У вријеме Отоманске империје мошти су ношене да не би пале у руке туђина. Калуђери су бјежали са моштима, ишли су на разна мјеста, тако да је она данас доспјела у град Јашу у Румунију и тамо су Румуни узели направили поклониште Светој Петки и читају акатисте, читају молитве за здравље код њених моштију и људи оздрављују", навео је игуман Николај.

Он је нагласио да је то добро и исправно и да су православни храмови, посебно манастири мјесто окрепљења и исцјељења за оне који долазе са вјером.

"Када дође човјек у манастир, затражи помоћ и када са монасима разговара о том шта га мучи и када спозна да је то просто једно мало мање или мало веће искушење човјек оде сретан, здрав из манастира и огроман помак има", рекао је игуман Николај. Српска православна црква прославља данас празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познатијој као Света Петка, као помен на дан када је ова светитељка окончала овоземаљски живот.

Преподобна мати Параскева рођена је у Епивату и, према записима српског владике Николаја Велимировића, поријеклом је Српкиња. Родитељи су јој били имућни и побожни, а осим ње имали су и сина Јевтимија, који је касније постао познати епископ мадитски. Након смрти родитеља, дјевица Петка, жељна подвижништва Христа ради, отишла је у Цариград, па у јорданску пустињу, гдје се подвизавала до старости. Тада јој се јавио анђео Божији и рекао јој да се врати у отаџбину. У Епивату је проживјела још двије године у непрестаном посту и молитви и онда је предала душу Господу. Упокојила се у 11. вијеку и на њеном гробу почела су се дешавати разна чуда, најчешће излијечења. Њене чудотворне мошти пренесене су у Цариград.

Бугарски цар Асен је мошти светитељке 1238. године пребацио у Трново у Бугарској, а падом тог подручја под Турке, султан Селим је њене мошти однио у Цариград. На молбу кнегиње Милице, жене српског кнеза Лазара, мошти светитељке пренесене су у Србију у Београд и 125 година биле су положене у капели на Калемегданској тврђави.

Мошти Свете Петке сада су у Румунији у Јашију, граду који се сматра великим светилиштем и мјестом ходочашћа, не само за православне, већ за све који вјерују у њену моћ исцељења. На икони је Света мати Параскева представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва. Света Петка је у српском народу веома поштована и важи за заштитницу жена.

Велики број љековитих извора носи име Свете Петке, а један од њих, са чудотворном и љековитом водом налази се у Београду, на Калемегданској тврђави, мјесту гдје су њене мошти дуго почивале. Света Петка је заштитница и капеле на Калемегдану, гдје се сваке године, послије литургије у Цркви Ружици која је у непосредној близини, организује литија. Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се вјерује да исцјељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.