Игор Гајић: Славиша није умро, само је забацио руксачић и одлутао у шуму
Почетник у новинарству, рањеник са штаком, ето само писмен, знао сам оба писма. Први посао у АИМ-у. 10 КМ вијест.
И Славиша Сабљић.
„Мали знам да радиш код оног Вучинића, нека и треба тако....ево ти једна „вијешчица“ узми себи тих 10 КМ, они моји ће то ионако пустити тек навече“.
Мени лijепо, није то било мало пара, са Славишом и покојним деда Марићем тура пића у Снек бару била 4 КМ за цијело друштво. Али не дају да дијете и борац плати.
А мени милина. Од Милутина.
И тако кроз цијелу каријеру. Славиша је увек био ту негдје. Да подијелимо кад немамо пара, да још боље подијелимо кад имамо пара.
Код Милутина, у Снеку, Ружа....па било је тих редакција у каријери....
Али било је и текстова, прилога, извјештаја, репортажа...
Само код њега више од 20 хиљада.
„Ђе си легендо“, то више нећу чути од њега.
Али и када пишем сјетим се његових шала, будалештина, доскочица.
Само једна од њих је прилог из емисије „На бранику отаџбине“.
Нашао је Славиша борце у некој земуници на неком од наших ратишта. Направили људи од претис лонца мини ракијски котао и пекли „комадару“, ,за најмлађе, ракију од кукуруза која служи искључиво за сљепило и несвијест.
Пита Славиша: „Па колико баца, јуначе“.
Јунак одговара: „Па баци нас...двојицу тројицу...“
И то пусти у прилог. И наравно покојни Илија Гузина га суспендује на два мјесеца.
„Ма нека, нека сам ја то пустио, онако како јесте“, рече Славиша, без плате.
То је наш Славиша.
Један и непоновљив...
Није умро.
Само је забацио руксачић и одлутао у шуму....
Твој друг...заувијек
Игор
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
