Почели преговори о аграрном буџету: Храна приоритет, инвестиције у другом плану

Анита Јанковић Речевић, Милош Васиљевић
Почели преговори о аграрном буџету: Храна приоритет, инвестиције у другом плану

БАЊАЛУКА - Тржиште пољопривредних производа потпуно је поремећено, због чега, сматрају домаћи произвођачи, највећи дио аграрног буџета од 180 милиона КМ, колико ће износити идуће године, мора бити усмјерен у текућу производњу да би Српска произвела што више хране и одупрла се глобалним изазовима.

За преговарачким столом у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС ратари, свињари, повртари, воћари, пчелари недавно су упознали надлежне са жељама у вези са расподјелом новца, а нова тура разговора требало би да се одржи почетком идуће године.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Стојан Маринковић каже за “Глас” да је приједлог већине удружења да већина аграрног буџета наредне године буде усмјерена у текућу производњу те да подстицаји за капиталне инвестиције не буду приоритет, будући да је ове године купљен велики број механизације.

- За капиталне инвестиције треба ограничити средства. Текућа производња мора бити кључна, да произведемо што више хране. На глобалном нивоу већ неко вријеме дешавају се чуда и ми морамо имати своју храну - рекао је Маринковић.

Ова година посебно је била бурна за свињарски сектор, који је усљед појаве афричке куге потпуно десеткован, због чега предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић очекује да ресорно министарство скроји детаљан план који ће колико-толико оживјети фарме.

- Свињарство треба дигнути по сваку цијену, обезбиједити нове назимице, да подстицајна средства буду таква да мотивишу узгајиваче да обнове фонд и поново покрену производњу која је на прениским гранама. То није лако, јер мали број младих жели да се бави овом производњом, а амбиције оних у шестој деценију лапе. Не бих сада лицитирао са бројевима и колики дио колача аграрног буџета би требало да нам припадне, али очекујемо озбиљна улагања у наш сектор - рекао је Маљчић и додао да им још нису исплаћени подстицаји за назимне крмаче за ову годину.

Предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић знатно је конкретнији, наводећи да очекују шест милиона КМ подстицаја у идућој години.

- Ове године буџет за произведено и продато поврће износио је четири милиона КМ, а сада тражимо шест, као и да буде повећан износ за набавку нафте.

С толиким буџетом имали бисмо 20 фенинга по килограму продатог воћа, будући да је вишегодишњи просјек производње око 30.000 тона. У том случају опредијелили бисмо се за масовнију производњу - казао је Илић.

Више новца желе и воћари. Предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић наводи да је овај сектор претрпио велику штету у 2023. години те очекују да у прерасподјели добију 30 одсто више новца.

- Разговарали смо са ресорном министром, изнијели приједлоге који су реални. Тражили смо да буде повећан подстицај за производњу продатог воћа на шест до седам милиона КМ, а до сада је био четири милиона. Затражићемо да министарство суфинансира и набавку противградне заштите са 70 одсто, што је реално - рекао је Дојчиновић.

И почасни предсједник Удружења мљекара РС Владимир Усорац рекао је за “Глас” да мљекари морају добити веће подстицаје да би била сачувана производња, које је, како тврди, из године у годину све тања.

- Мљекари су незадовољни. Имамо мизеран подстицај од 25 фенинга по литру. Свуда се више новца издваја за ову ставку него код нас. Тако да је недопустиво да добијемо мање него претходних година - рекао је Усорац.

Опоравак

Према ријечима Драгоје Дојчиновића воћари широм Српске нису се успјели опоравити од тешке године, а временске неприлике смјењивале су се као на траци.

- С обзиром на дугорочне прогнозе и климатске промјене које предвиђају олује и град, ни наредне године не очекујемо добар род и то неће бити само код нас него у региону - рекао је Дојчиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана