Хоће ли танки приноси хљебног жита у ЕУ угрозити потрошаче у Српској

Према анализама европских стручњака овогодишња жетва пшенице у ЕУ досегнуће тек 116,50 милиона тона, што је за 5,8 милиона тона мање од прошлогодишњег броја и најнижи ниво од 2018. године. Очекивани пад производње приписује се нижим приносима житарица у водећим земљама произвођачима, Француској и Њемачкој. 

Министарство пољопривреде Француске смањило је прогнозу жетве пшенице на најнижи ниво и до почетка августа пожњевено је 88 одсто површине, што заостаје за просјечним темпом у посљедњих пет година.

Киша је такође одгодила жетву у Њемачкој и према тамошњем Савезном уреду за статистику род пшенице могао би да досегне 19,7 милиона тона, што је испод 21,5 милион тона пожњевених лани.

Питали смо домаће стручњаке на који начин се мањак пшенице у водећим земљама ЕУ може одразити на џепове потрошача у Српској. 

Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Саша Лалић каже за “Глас” да танки приноси пшенице у наведеним земљама ЕУ не би требало да имају утицај на тржиште Српске и БиХ.

- Највише пшенице увозимо из Србије и Мађарске, а они према свим информацијама имају задовољавајући род и довољно робе на лагеру. Такође ове године и наши произвођачи су имали и те као боље приносе у односу на раније године, а и квалитет је значајно бољи те су с тим у вези и откупљене количине знатно веће те сматрам да не треба да буде бојазни од поскупљења. Да ли ће то дугорочно имати неки утицај, видјећемо, јер је глобална, тржишна, економска и политичка превирања у свијету тешко предвидјети - рекао је Лалић и додао да треба видјети шта ће бити са пшеницом из Русије и Украјине које значајно диктирају цијене на глобалном нивоу. 

Предсједник Удружења пекара регије Бијељина Раденко Пелемиш подсјећа да је пшеница берзанска роба и да су било какве прогнозе незахвалне. 

- У то смо се увјерили у претходном периоду. Када смо очекивали да цијена пшенице буде релативно ниска, дошло је до поскупљења. Међутим Србија је имала добру жетву и квалитет, а од њих махом увозимо, тако да сматрам да ће наше тржиште задржати стабилност. Због тога не очекујем драстичне промјене. Вјерујем да брашно и пекарски производи у Српској неће поскупјети у наредним мјесецима - казао је Пелемиш. 

Додало је да домаћи пекари за брашно издвајају од 64 до 70 фенинга по килограму, у зависности од квалитета.

- Не стварамо велике залихе јер нема потребе за тим. Такве цијене имамо већ неко вријеме и снабдијевамо се количинама које су потребне за два до три мјесеца - истакао је Пелемиш. 

Предсједник Удружења млинара РС Зоран Кос каже да се свака промјена на берзи може одразити на домаће тржиште, наводећи да тренутна кретања на Новосадској берзи указују на стабилност.

- Проблем може настати ако Србија крене извозити жито у Египат, јер ће то вјероватно на домаћем тржишту поскупјети пшеницу, што би се одразило на раст цијена брашна. Што се тиче берзе у Будимпешти има назнака да долази до раста цијена, али то није драстично. Тона пшенице у Мађарској кошта од 200 до 260 евра, док у Србији те цијене иду од 175 до 180 евра, али је квалитет много лошији. Наша домаћа није за млинску индустрију, махом је сточна и на њу не можемо рачунати - додао је Кос и нагласио да цијене брашна у Српској нису мијењане готово годину и да су тренутно стабилне. 

ДОБРА ЗАРАДА

Саша Лалић каже да су домаћи произвођачи који су имали приносе од пет и више тона по хектар ове године остварили солидну зараду. 

- Када се сабере откупна цијена пшенице која је ове године плаћана у Српској, подршка ресорног министарства и локалних заједница сматрам да произвођачи могу бити задовољни. Топлотни таласи, који никада нису били дужи, на срећу нису утицали на приносе пшенице, али на кукуруз сигурно хоће, због чега стално апелујемо на ратаре да искористе значајну подршку министарства за наводњавање, али и осигурање усјева - нагласио је Лалић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.