Губи ли новинарство битку са пропагандом: Панел дискусија у организацији АТВ-а

Панел је организизовала Алтернативна телевизија (АТВ), поводом јубилеја ове медијске куће - 25 година рада.

Један од учесника панела био је и уредник емисије „Ћирилица” београдске „Хепи“ ТВ Миломир Марић, који је казао да више не зна да ли је нешто истина или није.

-Сада када видимо неке свјетске медије који су нам били узор, као што је „Њујорк тајмс“, „Вашингтон пост“, лондонски „Тајмс“ или „Ле Монд“ - они изгледају као огласна табла у комунизму. Као да је комунизам побиједио у западној Европи- рекао је Марић, који сматра да је пропаганда побиједила новинаре.

-Ми смо постали обични PR-ови - казао је Марић.

Уредник у информативном програму АТВ-а Давор Станковић рекао је да су медији и пропаганда посебно занимљива тема у овој години.

- Ова 2022. година је на најпластичнији начин оголила и показала како функционише пропаганда. То се најбоље види у приступу западних медија кризи у Украјини, јер она долази из земаља који се заклињу у слободу медија - казао је Станковић.

Предсједник Удружења новинара РС и оснивач портала Фронтал.рс Данијел Симић каже да не види неку разлику између медија и пропаганде.

- Први број неког часописа је можда изашао, да се види да ли то може и да ли то ради, а сваки је сљедећи број био инструментализован - рекао је Симић.

Објаснио је да када се извјештава и када се из неког разлога не бавите стварима као други, да то већ није објективно извјештавање.

Амбасадор БиХ у Хрватској Александар Врањеш напомиње, да се, када се дубоко посматра  историја појма пропаганда, види се да је он дубоко убачен у све облике убјеђивања.

- Пропаганду не морамо посматрати сам из негативне перспективе. Њени облици  су се мијењали кроз историју и постали друштвено прихватљиви – рекао је Врањеш.

Немогуће је, како каже, да било који медиј направи одређене текстове на неке теме, а да не укључи  свој став, а самим тим то утиче на јавност.

-Савремене технологије су трансформисале политичке процес, као и  технике политичке прпаганде али и однос према рату, данас рат више асоцира на ријалити програм – закључује Врањеш.

Директор БХ Радија 1 Пејка Медић је на питање модератора панела Марина Маринковића, уредника емисије АТВ-а „ 1на 1“ да каже каква су искуства медија и пропаганде кроз искуства у раду на БХР1 и уопште телевизији истакла је је веома тешко описати како је то све изгледало.

- БХРТ која себе у јавности представља као јавни сервис свих грађана и народа далеко јe од тога. Тренутно је од 900 запослених свега 50 Срба из Републике Српске. Сматрам да главну одговорност сноси немар српских представника, који су дефиловали кроз Управни одбор ове медијске куће годинама – казала је она.

Нагласила је да „проблеми у БХРТ-у трају 20 година и за све те године се окретала глава за све што се дешавало“.

Она је рекла да би требало покренути причу о новој реорганизацији у којој ће Срби партиципирати као други конститутивни народи у БиХ и учествовати у раду те куће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.